Anksioznost muči mlade

– Mladi se retko javljaju, a kad se jave, nije iz preventivnih razloga da bi očuvali ili unapredili svoje zdravlje, već kad postoji neki problem – kaže koordinatorka Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata za zdravstveno vaspitanje Aleksandra Marinkov. – Generalno, na našim prostorima ljudi ne znaju kakav je značaj preventive. To doživljavaju kao nešto usputno, a ne shvataju koliko je to važno za celu populaciju. Ima tu i stida, sramote kako reći ono što ih muči. Mnogi, čak, i odlažu razgovore.

 

Master psiholog Nina Nadaljin, koja volontira kao savetnica u „Infopolisu”, veruje da je naše društvo zatvoreno za takvu priču jer još uvek neguje bliske odnose s komšijama i kafenisanja, tokom kojih se priča o problemima. Iako je donekle dobro što smo tako socijalno povezani, smatra ona, ipak prijatelji nisu stručni i ne umeju  da pruže odgovarajuću podršku, te situacija može i da se pogorša.

 

– Istina, da bismo krenuli da govorimo o svemu treba dosta hrabrosti, ali to je veliki pozitivan korak jer neko ko dođe, mislim da je učinio veliku pozitivnu stvar za sebe – naglašava Nina Nadaljin. – Samom odlukom da dođe, on je odlučio da hoće nešto da menja. Kada dođu, nemaju problem da razgovaraju, budu dosta otvoreni. Pomaže i to što je ovde atmosfera dosta opuštena, nismo u zdravstvenoj ustanovi, nije toliko formalno, bliskih smo godina.

 

Najčešće se javljaju studenti od 20 do 25 godina, a anksioznost je nešto što najviše muči mlade.

 

– Kad upišu studije, za mlade nastupa novo doba, dešavaju im se veće životne promene, odvajanje od roditelja, prve ozbiljnije partnerske veze, a sve to utiče na pojavu krize – navodi savetnik volonter u Savetovalištu za mlade Novosadskog humanitarnog centra Ivan Ogrizović. – Razgovor najčešće pomogne klijentima jer oni drže u sebi ta osećanja, što dovodi do anksioznih i depresivnih simptoma. Nakon razgovora dođe do olakšanja. Mi često funkcionišemo kao „life coać” jer ih podstičemo na aktivnosti, usmeravamo kako da organizuju svoje vreme, da se više socijalizuju i slično. Kad se aktiviraju, osećaju se bolje.

 

Jedna seansa, odnosno razgovor, traje sat, a obično se praktikuje sastajanje jednom nedeljno. Termin se zakazuje u odnosu na to kada odgovara onome kome je razgovor potreban. I broj seansi se određuje u hodu, u zavisnosti od potrebe i rezultata.

L. Radlovački

 

Od alkohola do paničnih napada

– Iako mnogi misle da alkohol i narkotici rešavaju probleme, što je naročito popularno među mladima, to nije istina. Na taj način se samo potiskuju problemi i ne dolazi se do rešenja – kaže Ivan Ogrizović. – To može dovesti do anksioznosti i paničnih napada.

 

Devojke najviše zanimaju pilule za kontracepciju

Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu (Dr Sime Miloševića 6) ima savetovališta za seksualno prenosive bolesti, za odvikavanje od pušenja, za kontracepciju i planiranje porodice, za mentalno zdravlje i za zdrave stilove života. Uprkos raznim edukacijama, radionicama, pa i tome što je savetovanje besplatno, koordinatorka te ustanove za zdravstveno vaspitanje Aleksandra Marinkov navodi da broj studenata koji dolaze drastično opada. Najčešće se javljaju devojke koje se raspituju o kontracepciji, a najmanje je onih kojima trebaju saveti kako da ostave pušenje.