Za registrovana poljoprivredna gazdinstva 1,4 milijarda dinara
U odnosu na prošlu godinu to je značajno povećanje s obzirom na to da je godinu ranije, kako u razgovoru za „Dnevnik” navodi sekretar Vuk Radojević, direktno bilo uloženo oko 800 miliona dinara. Ove godine će Sekretarijat samo za navodnjavanje, protivgradnu odbranu i proizvodnju u zaštićenom prostoru direktno uložiti u mala i srednja poljoprivredna gazdinstva 850 miliona dinara.
– Povećanje budžeta za poljoprivredu, pogotovo u delu koji se odnosi na direktna, bespovratna ulaganja, jeste jedan od najvećih efekata Pokrajinske vlade i sekretarijata – kaže Radojević.
Kad se raspisuje konkurs?
– Do kraja februara. Pozivam poljoprivrednike da prate mere podrške i da iskoriste mogućnosti koje su im na raspolaganju. O merama podrške Sekretarijata mogu se informisati iz sredstava javnog informisanja, u kancelarijama lokalnih samouprava i svakako od poljoprivredne savetodavne službe, čije usluge su besplatne. O konkursima se mogu informisati i sa sajta Sekretarijata.
Do kada će konkurs biti otvoren?
– Do utroška novca. Napomenuo bih da ćemo izaći i s nekim novim merama podrške koje nisu bile u programu rada Sekretarijata u prethodnom periodu. Nova mera se odnosi na nabavku pogonske i priključne mehanizacije, za to smo opredelili 100 miliona dinara. Druga nova mera je start-ap program, podrška mladima u seoskim područjima. Za tu namenu je takođe opredeljeno 100 miliona dinara. Želimo mlade da motivišemo da ostanu na selu, započinju poljoprivrednu proizvodnju i registruju svoje poljoprivredno gazdinstvo. Očekujemo da prosečno po mladom poljoprivrednom proizvođaču bude dodeljeno oko 10.000 evra, od toga 75 odsto bespovratno.
Za koje programe se još daje finansijska podrška?
– U ovoj godini smo za bušenje i opremanje bunara i nabavku sistema za navodnjavanje, protivgradnu mrežu i proizvodnju u zaštićenom prostoru opredelili 850 miliona dinara. Za te namene smo dodelu novca koncipirali tako da, u zavisnosti od interesovanja poljoprivrednika, on može da se preliva iz jedne podsticajne mere u drugu. Dakle, ako za neku meru nema dovoljno interesovanja, novac se može preliti u onu za koju je interesovanje poljoprivrednih proizvođača najveće. Rapisaćemo konkurs i za dodelu bespovratnih sredstava za opremanje stočarskih farmi svih tipova...
Ima li šanse za oživljavanje stočarstva u Vojvodini?
– Verujem u to da ima. I ove mere koje sprovodi Pokrajinski sekretarijat upravo govore u prilog tome da želimo akcenat da stavimo na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, gde svakako spada i stočarstvo. Podsticajna sredstva su povećana s 30 miliona dinara za opremanje stočarskih farmi na 50 miliona. Isto tako, i Zakon o poljoprivrednom zemljištu daje mogućnost prava prvenstva onima koji se bave stočarstvom prilikom dugogodišnjeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u odnosu na neke manje intenzivne grane. Podsticaje dajemo i za prerađivačke mini-kapacitete u proizvodnji mesa i mleka i osim toga ćemo svakako usmeriti novac i u unapređenje stočarstva kroz odgajivačke programe selekcije i genetike, podizanje kvaliteta.
Predvodili ste delegaciju predstavnika Sekretarijata, poljoprivredne savetodavne službe, Zadružnog saveza Vojvodine i prerađivača iz agrosektora prilikom posete saveznoj pokrajini Baden-Virtemberg, kakvi su utisci?
– Boravili smo u Baden-Virtembergu na poziv vlade Štutgarta i savezne države Baden-Virtemberg. Potencirali smo teme o savremenim oblicima zadružnog udruživanja poljoprivrednika i poljoprivrednom savetodavstvu. Imali smo adekvatne sagovornike, s kojima smo razmenili iskustava. Obišli smo i nekoliko organizacionih oblika udruživanja u Baden-Virtembergu i da se zaključiti da su tamošnji poljoprivrednici organizovani na izuzetan način. Primera radi, jedna asocijacija, koja sada broji 1.600 članova, osnovana je 1988. godine sa svega osam članova. Sada asocijacija na odgovarajući način zastupa sve članove od organizacije proizvodnje do distribucije proizvoda, dakle, od primarne proizvodnje, skladištenje do prerađivačke industrije i distribucije.
Da li je poljoprivredni sekretarijat spreman da podrži takav način udruživanja poljoprivrednika u Vojvodini?
– Uveren sam u to da je to neophodno zbog konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača. Dakle, udruživanje, skladištenje i prerada jesu ono čemu moramo težiti. Mere podrške koje su definisane u radu Sekretarijata usmerene su upravo u tom pravcu i verujem da će poljoprivrednici prepoznati svoj interes u udruživanju i zajedničkim snagama pokušati da se izbore za što bolje mesto na tržištu, da njihova ponuda ne bude samo sirovina nego i poluproizvod i gotov proizvod.
Eržebet Marjanov
Meso, mleko, voće, povrće...
U kojoj meri Sekretarijat može pomoći razvoj prerađivačkog kapaciteta u individualnom sektoru?
– Značajna svota u budžetu za 2017. godinu upravo je preusmerena na prerađivačke mini-kapacitete u oblasti mesa i mleka, voća, grožđa i povrća i pozivam poljoprivrednike iz Vojvodine da konkurišu i ostvare pravo na bespovratna sredstva i izađu na tržište s polugotovim ili gotovim proizvodima. Jer, tu treba da dođe do valorizacije uloženog truda i energije u primarnoj proizvodnji. U budžetu je za to opredeljeno značajno više para.
Koji iznos?
– Za prerađivačke mini-kapacitete u oblasti mesa i mleka opredeljeno je 30 miliona dinara, za voće, grožđe i povrće 50 miliona. Dakle, ukupno 80 miliona dinara za prerađivačke mini-kapacitete za ovu godinu. Lane je to bilo na nivou od 45 miliona dinara.