Primamljive ponude dobro proveriti

samo su  još jednom potvrdili da radničkim mukama nema kraja ma gde otišli u potrazi za poslom. Često nije bolje nije ni radnicima na domaćem terenu, a slaba im je uteha da se tako nešto događa  i u “srcu Evropske unije”.

Da je tačna konstatacija Tanje Jaković iz Centra za istraživanje javne politike da “između beznađa i nekog posla, svaki posao je dovoljno dobar da se prihvati” potvrđuje i nicanje raznih agencija za zapošljavanje. Srbija ima, što legalne što ilegalne, agencije za zapošljavanje koje opsedaju naši nezaposleni građani, a oni koji ovde imaju malu platu,   spremni da rade bilo šta i bilo gde. U toj silnoj želji, oni često postaju žrtve radne ekspolotacije, a da toga nisu ni svesni. Kada shvate da rade mimo svih pravila i za bednu dnevnicu, često bude kasno.

Znaju dobro naši radnici da u inostranstvo ne treba da idu bez radne dozvole i ugovora o radu koji treba da potpišu sa inostranim poslodavcem, da agencije za zapošljavanja nemaju pravo da im uzimaju unapred proviziju, da ne postoje agencije za zapošljavanje koje su ovlašćene da potpisuju ugovore o radu i određuju dnevnicu... Sve se to manje-više zna, ali ipak se na sve pristaje, jer je ilegalni rad i rad na crno postao “normalan” i najkraći put da se dobije bilo kakav posao bez obzira da li je reč o inostranstvu ili u nekoj domaćoj firmi.

Veliki problem radnika i nezaposlenih u Srbiji predstavlja i činjenica da mnoga njihova prava nisu zakonski regulisana i da na “pravila ponašanja” prema njima čekaju već godinama. Tako, primera radi, javna je tajna da u Srbiji već godinama postoje “radnici na lizing” odnosno oni koji su angažovani preko raznoraznih agencija. Ovih dana nemački “ Dojče vele” piše da  je desetine hiljada ljudi u Srbiji zaposleno u “agencijama za zapošljavanje” koje ih iznajmljuju firmama. Oni, kako piše ovaj nemački list, nemaju godišnji odmor, bolovanje, topli obrok, troškove prevoza, praznika i plaćeni prekovremeni rad, nemaju pravo na sindikalno organizovanje, kolektivni ugovor, pa čak ni zakon koji bi regulisao njihov status.

Radnici na lizing, koji su kod nas stigli sa tranzicijom, teško mogu da ostvare prava koja imaju njihove kolege zaposlene direktno kod poslodavca, a pri tom žive u stalnom strahu da se i takav ugovor može prekinuti u bilo kom trenutku, ali zato agencije za zapošljavanje koje ih angažuju od ničeg ne strahuju.  Prvi čovek Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić isticao je da je donošenje zakona o angažovanju radnika na lizing izuzetno važno jer je taj vid zapošljavanja sve češći.

- Moglo bi se raspravljati o tome da li je takav način zapošljavanja dobar, ali on postoji i treba ga zakonski regulisati da bi radnici imali pravnu sigurnost koja im obezbeđuje ostvarivanje radničkih prava. Sastav radne grupe koja radi na predlogu zakona o angažovanju radnika preko agencija za zapošljavanje je širok jer su u njoj osim predstavnika sindikata i Unije poslodavaca, predstavnici ministarstava rada i privrede, NSZ, Zavoda za statistiku, fondova, Uprava za bezbednost za radu, Inspekcija rada, omladinskih zadruga i tri najveće agencije za zapošljavae u Srbiji – objasnio je Milić.

Prema njegovom mišljenju  tim zakonom, čiji je nacrt trebalo da bude ovog meseca , valjalo bi regulisati na kojim radnim mestima se mogu zapošljavati radnici na lizing – a to svakako ne mogu biti poslovi s povećanim rizikom i oni koji uključuju beneficiran radni staž. Takođe, smatra, radnicima mora biti dozvoljeno sindikalno organizovanje, da se radnici u lizingu ne mogu angažovatu dok je u toku štrajk u firmi, kao i da njihov broj ne može biti veći od deset odsto od ukupnog broja zaposlenih...

Mnogo toga bi trebalo ovim zakonom da bude striktno uređeno kako radnici angažovani preko agencija ne bi bili “robovi 21 veka” kako ih nazivaju nemačke novine, ali je od toga mnogo važnije da se ono što se u zakonu zapiše u stvarnosti i sprovodi. Jer, yaba dobri zakoni ako se oni ne primenjuju, a radnici nastave da rade u nekontrolisanim agencijama koje ih “iznajmljuju” drugim firmama.

Ljubinka Malešević

Spisak ovlašćenih na sajtu ministarstva

Sindikalci kažu da je izdavanje dozvole agencijama za posredovanje u zapošljavanju građana u zemlji i inostranstvu dobro regulisano, ali da je problem u kontroli rada. Naime, dozvole izdaje Ministarstvo za rad koje je zaduženo i za proveru njihovog rada. Spisak agencija koje imaju dozvolu za rad nalazi se na sajtu ovog ministarstva kao i na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanja. Problem je što pored legalnih radi još toliko nelegalnih agencija koje niko ne kontroliše, a koje nude primamljive ponude za posao.