Evelin Berezovski: Bogu hvala na Rahmanjinovu

kao solistkinja će nastupiti mlada ruska pijanistkinja Evelin Berezovski koja će, pod dirigentskim vođstvom Predraga Goste, izvesti Koncert za klavir i orkestar br. 3 u d-molu Sergeja Rahmanjinova.

Evelin Berezovski je rođena u Moskvi 1991, sa pet godina je počela da svira klavir, već od sedme je javno nastupala, a u jedanaestoj je prvi put zasvirala i s orkestrom. Sve to i nije čudno, s obzirom na to da joj je otac poznati pijanista Boris Berezovski, kojeg smo 2009. imali priliku da slušamo na Nomusu i čijim je stopama krenula, i zasad se vrlo dobro snalazi, tražeći sopstveni put kao bilo koji mladi muzičar i dokazujući svoj talenat uspesima.

Uz koncertnu aktivnost u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj i Americi, Evelin Berezovski je učestvovala i na tamičenjima.U februaru 2012. osvojila je prvu nagradu na Međunarodnom pijanističkom takmičenju u Lanji sir-Marnu, takođe i nagradu publike, kao nagradu gradonačelnika i studentsku nagradu Pariskog konzervatorijuma. U poslednje dve godine sve češće nastupa, kako na resitalima, tako i sa orkestrima.

Budući da ste odrastali u porodici muzičara, čini se da je klavir bio kao neka vrsta ogromne igračke koju ste imali od prvog dana. Da li ste ga odmah zavoleli kao dete, ili ste možda želeli da svirate neki drugi instrument?

– U pravu ste, mada mi je klavir više bio kao krevet - često sam umela da zaspim ispod njega, slušajući svog oca kako svira. Mislila sam da volim violinu, ali sam u jednom trenutku odustala od pokušaja da naučim da je sviram, zbog čudne pozicije ruke koju pritom moraš da imaš.

Vrlo je impresivno početi tako rano s javnim nastupima. Da li to znači da ste odavno izgubili strah od izlaska pred publiku, i da danas više nemate tremu?

– Ne, uopšte nije tako. Svaki koncert je drugačiji, pa tako i svaka publika. Ima situacija u kojima sam potpuno opuštena pred vrlo veliki i značajan koncert, kao i onih kada ođednom postanem užasno nervozna kada treba da zasviram u sobi pred svojim starim prijateljem.

Učestvovali ste na takmičenjima i dobijali nagrade. Da li vam je to pomoglo da steknete poverenje u sebe kao izvođača i umetnika?

– Svakako, mada mislim da su nastupi na koncertima ono što vam zaista stvara to poverenje.

Mocartove koncerte za dva i tri klavira izveli ste sa svojim ocem, što je verovatno uzbudljiva, ali i veoma zahtevna situacija?

– O, ne, ja volim da sviram s njim. To je vrlo lako, i, što je još važnije, smešno. Dosta se smejemo kad smo zajedno, i zbog toga je sve to mnogo lepše i opuštenije. On je neverovatan momak, i baš je „kul“ biti njegova ćerka.

Na vašem repertoaru su, pored ostalih, Mocart, Betoven, Šopen i Mendelson, a kod nas ćete svirati koncert Rahmanjinova. Kako vi doživljavate ovog kompozitora i njegovo delo?

– To delo je kao maraton. Ako dođete do njegovog kraja - super! Šalim se, mada samo delimično, jer je neverovatno emotivno svirati ga. Veliki je osećaj već pri izvođenju teme na samom početku, koja je tako jednostavna: re - fa - mi - re - do - re - mi - re, svira se s obe ruke, uz koju vam dolazi misao: „Život nije tako lak, kao što izgleda u početku“. Mislim da je u njoj sve savršeno sabrano. Što se tiče Rahmanjinova, osećam se ekstremno povezana sa njegovom muzikom i dušom, koja je živa sa svakim izvođenjem. Bogu hvala na Rahmanjinovu. 

Da li ste ikad bili u našoj zemlji?

- Jesam, i dopada mi se. Volim i vašu muziku i ljude koji su topli, srdačni i duhoviti, u čemu im nekad, naravno, pomaže i rakija, koja je takođe neverovatna.

Kod nas ćete nastupiti sa dirigentom Predragom Gostom. Poznajete li još nekog od naših muzičara?

– Ne baš mnogo njih, moram da kažem. Nedavno sam slušala violinistu Nemanju Radulovića, koji je neverovatno impresivan, i mnogo vaše izvorne narodne muzike, u koju sam se zaljubila još dok sam bila mnogo mlađa. Naravno, tu je i jedan, jedini, Srđan Vukašinović, koji me rasplače kada svira harmoniku. Svakako ću i ovaj boravak u Srbiji iskoristiti da saznam nešto više o svim vašim muzičarima. Ne mogu to da dočekam!

N. Pejčić

Od „Fantoma iz opere” do Makrisa

Pored pomenutog Koncerta za klavir br. 3 Rahmanjinova, na ovom koncertu će biti izvedena uvertira iz opere „Kola Brenjon“ Dmitrija Kabalevskog, numere iz mjuzikala „Fantom iz opere“ i „Zaleđeni grad“, kao i kompozicije „Grad u kojem je stalo vreme“ Aleksandra Simića, valcer iz svite „Maskarada“ Arama Hačaturiana, „Hora stakato“ Grigoraša Dinikua i „Moto perpetuo“ Andreasa Makrisa. Ulaznice za ovaj koncert prodavaće se dva sata pred početak na ulazu u Sinagogu.