Emil Rockov: Nisam talenat, jesam vanserijski radnik
ali su i pre i posle njih gol čuvali golmani koji su ulivali sigurnost odbrani. Zbog specifične težine same pozicije, još više zbog bremena velikih imena, današnjim mladićima na gol-liniji, koji brane ili stasavaju u Voši, nije ni malo lako. Emil Rockov (21), dete stasalo u Fudbalskom centru “Vujadin Boškov”, a sada već poraslo i dospelo da ravnopravno konkuriše za “jedinicu”, svestan je obaveze koju preuzima i spreman je da se suoči sa svim izazovima.
- Počeo sam da branim 2006. godine i prošao sam kroz sve uzrasne kategorije Vojvodine. U sklopu procesa sazrevanja, 2014. godine otišao sam na pozajmicu u Slogu iz Temerina, a onda sam branio u novosadskom Proleteru. Tamo sam proveo sezonu i po, sjajno trenirao uz trenera Dejana Bogunovića i stekao veliko samopouzdanje. Veliki korak u karijeri predstavlja prelazak iz trećeg u drugi rang i, s tog aspekta, puno mi je značio boravak na Slanoj bari- kaže Rockov.
Odradili ste pripreme u Budvi, na kojima se povredio jesenas standardni golman Marko Kordić, pa ste u prvi plan isplivali vi i iskusniji Nikola Perić?
- Iskreno, gledam uvek sebe i povreda Kordića, ma koliko da mi je žao što je do nje došlo, ništa nije promenila u mom odnosu prema radu. Trener Saša Todić ima lepo mišljenje o meni i to mi imponuje i dodatno me motiviše da još više radim. U svakodnevnim treninzima svi razgovramo sa Todićem, ukazuje nam na propuste i trudimo se da uočene mane ispravimo. Ne postoji nikakva teorija zavere u svemu tome, put mi se jeste donekle otvorio, ali je on i dalje trnovit i veoma težak.
Jesu li izuzetan profesionalizam i bespoštedan rad vaša filozofija sporta?
- Jednostavno, ne umem drugačije. Na svakom, ali baš na svakom treningu dajem čitavog sebe i radim kao da sam već na vrhu. Da budem pošten, nisam veliki talenat, ali sam vanserijski radnik. To zahteva puno odricanja, svakodnevne velike mentalne borbe sa samim sobom, ali i, kada se podvuče crta, donosi rezultate. Biće da neko sve to vidi... Golmanska pozicija je specifična, jer kad mi pogrešimo, nema ko da nas ispravi i to je lako uočljivo. Ne bojim se, ipak, grešaka, jer imam puno samopouzdanja i, kada se one i dogode, nastojim da brzo ustanem i nastavim svoj posao da radim najbolje što znam. I kada sam treći golman u timu, treniram istom snagom i sa možda još većom voljom i energijom i čini mi se da me takav odnos i čuva od grešaka. Tri godine već čekam šansu da debitujem za seniorski tim Vojvodine u zvaničnoj utakmici i čekaću, ako bude potrebno, još tri. Imam prostora da napredujem i koristim svaku priliku da sebe unapredim.
Privatno, ne odgovarate stereotipu koji ljudi imaju o profesionalnim fudbalerima?
- Potičem iz porodice intelektualaca. Majka Zaira i otac Aleksandar su fizičari, starija sestra Ana je master engleskog jezika, a ja se ponosim time da sam išao u znamenitu novosadsku Jovinu gimnaziju. Po prirodi sam perfekcionista i posao koji započnem ne ostavljam nedovršenim. Student sam druge godine psihologije na fakultetu u Beogradu...
Da li je moguće, prekinuli smo Emila, u današnje vreme profesionalno se baviti sportom i studirati tako zahtevan fakultet?
- Tematika koju psihologija kao nauka izučava je veoma zahtevna, literatura sa kojom se srećem je ozbiljna, a sam fakultet prosto traži da budete prisutni na predavanjima. Ovo poslednje ne mogu da postignem, pa sam praktično samouk, čitam knjige, izvlačim ono što je najbitnije iz njih i nekako uspevam da pratim ritam. Fudbal mi je, ipak, u prvom planu, a fakultet doživljavam kao neku vrstu luksuza koji imam.
Čitate li i nešto osim stručne literature?
- Čitam i to dosta. Volim beletristiku američkih pisaca, mada i tu dosta šaram, pa volim da pročitam klasike i još dosta toga.
Mrežu Vojvodine čuvali brojni velikani, stvara li vam to dodatni pritisak, makar i podsvesno?
- Bez želje da budem pogrešno shvaćen, ne poredim se ni sa kim. Ta činjenica mi, istina, stvara obavezu, ali zar nju ne rađa i veličina kluba kakav je Vojvodina? Voša je veliki, kulturološki klub, poseban pojam koji budi ponos i patriotizam kod svih Novosađana, čime malo koji klub u Srbiji može da se podiči. Uz to, osnovali su je intelektualci i zato je Vojvodina za mene i gospodska sredina. A na pritisak o kom ste me pitali, uvek odgovaram samo i jedino velikim radom. Uopšteno govoreći, više volim da pričam na terenu, između stativa, tu se najbolje primećuje na koji način se odnosim i prema tenzijama, ali i fudbalu, uopšte - jasan je bio Emil Rockov, golman koji predstavlja, usuđujemo se da tvrdimo, sjajnu golmansku perspektivu novosadskog superligaša.
Aleksandar Predojević
Reprezentacija
U mlađim godinama bili ste član reprezentativnih selekcija, kakva je sada situacija po tom pitanju?
- Branio sam za sve selekcije Srbije, zaključno sa U-17 reprezentacijom. Zbog povreda kasnije nisam bio na radaru selektora i posvetio sam se klupskoj karijeri, koja mi je postala važnija. To, međutim, ne znači da nemam ambicija na tom planu, naravno ako odbranama i radom zaslužim taj poziv.