Medijski savez: Protiv tajkunizacije medija
Sporazum o formiranju Medijskog saveza potpisali su Sindikat novinara Srbije (SINOS), Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS), Udruženje medija i medijskih radnika (UMMR) i Društvo novinara Vojvodine (DNV).Predsednica SINOS-a Dragana Čabarkapa najavila je da će se ovaj medijski savez aktivno uključiti u izradu nove medijske strategije sa konkretnim predlozima.
Izmenom medijskih zakona, naglasila je ona, neophodno je omogućiti osnivanje regionalnih i lokalnih javnih servisa, u skladu sa preporukama Saveta Evrope iz 2007. godine, obezbediti nastavak rada agencije Tanjug i obnoviti Međunarodni radio Srbija."Neophodno je obezbediti transparentno vlasništvo u medijima. Vlasnici medija ne mogu biti kompanije iz of-šor zone. Zalagaćemo se i za ravnopravan tretman svih udruženja i organizacija prilikom korišćenja Doma novinara u Resavskoj 28", rekla je Čabarkapa.
Savez će, pojasnila je ona, nastojati da formira Registar stranih donatora dostupan javnosti, da zaustavi tajkunizaciju medija, ali i da uspostavi socijalni dijalog i potpiše granski kolektivni ugovor.Predsednik IO PROUNS-a Milan Petković objasnio je da osnivanje regionalnih i lokalnih javnih servisa predviđa medijska strategija iz 2011. godine, a da je i preporuka Komiteta ministara saveta Evrope da zemlje članice imaju javne servise na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
"Postojanje regionalnih javnih servisa neophodno je kako ne bismo imali situaciju kao u Kragujevcu, koji je četvrti grad po veličini u Srbiji, a nema nijednu televiziju", rekao je Petković.Predsednik DNV Mladen Bulut ukazao je da novi Medijski savez ne znači rivalstvo na medijskoj sceni, već nudi novu mogućnosti, te se nada da će sa novim rukovodstvom UNS-a i NUNS-a moći da se sarađuje.
"Od njih smo do sada bili izloženi diskriminaciji, omalovažavanju", rekao je Bulat i optužio novinska udruženja (NUNS i UNS) za posrnuće profesije i to što je u postupku privatizacije medija najmanje 2.000 novinara ostalo bez posla.Predsednik UMMR Gvozden Nikolić ukazao je da je najveći problem medija u unutrašnjosti način finansiranja, jer se svi "oslanjaju na kriminalizovane izvore finansiranja i sredstva koja dolaze od tajkuna".
On je dodao da su sve prethodne medijske reforme uništavale medije, ali i da veliki deo prioblema dolazi iz samih medijskih udruženja.
"Niko ne može da prihvati da se ugasi jedan Tanjug , jer bi se time ugasilo svetlo na medijskoj sceni u Srbiji. Država mora da reši pitanje Tanjug a, jer je to agencija koja je poznata u svetu, a u Srbiji preko potrebna", rekao je Nikolić.
Ukazao je i na brojne nepravilnosti u radu komisija koje odlučuju koji će medijski projekti na lokalnom i republičkom nivou biti finansirani.
"Kako medijska udruženja, koja apliciraju za sredstva iz republike, mogu istovremeno da učestvuju u odlučivanju koliko će ko da dobije novca. Sukob interesa je očigledan", zaključio je Nikolić.
(Tanjug)