Devizni pazar trostruko nadmašio uvoz
a izvozili su u 45 država širom sveta, dok je uvoz bio iz 64 države. Pošto je lane uvoz bio 62,2 miliona evra, u spoljnotrgovinskom poslovanju ostvaren je suficit od 137,5 miliona evra.
Devizni pazar privrednika severnog Banata, više od tri puta nadmašuje vrednost uvoza. Privrednicima severnog Banata dominantno izvozno tržište je EU, ali imaju spoljnotrgovinske partnere i u Rusiji, Indiji, Meksiku, Izraelu, Koreji, SAD, Australiji, Novom Zelandu i drugim zemljama.
V.d. direktora RPK Severnobanatskog okruga Tibor Horvat naglašava da firme sa područja Kikinde prednjače u izvozu, jer su ostvarile skoro 92 odsto pazara, dok je je izvoz iz čokanske i novokneževačke opštine znatno skromniji. Sličan je odnos i kod uvoza.
Najviše se izvozi u Mađarsku, gde je plasirano 26.041 tona robe u vrednosti 34,2 miliona evra, što čini 17 odsto izvoza iz ovog regiona. Nemačka je na drugom mestu sa ostvarenim pazarom od 26,4 miliona evra, dok je na trećem mestu Rumunija sa izvozom vrednim 24,6 miliona evra. Ovdašnji privrednici značajan izvoz ostvaruju u Sloveniju 24 miliona evra, Bosnu i Hercegovinu 17,7, dok je u Poljsku prodata roba vredna 15,7 miliona evra.
Najveći severnobanatski izvoznici su proizvođač aluminijumskih odlivaka za automobilsku industriju kikindska Livnica „Le Belier”, zatim, „Livnica Kikinda” iz slovenačke Grupe “Cimos”, Metanolsko sirćetni kompleks, a značajan izvoznik je i proizvođač ženskih čarapa DOO „Emepi”. Na listi izvoznika visko mesto zauzima Industrija građevinskog mateirjala „Toza Marković”, kao i firme inostranih kompanija „Zopas” i „Mekafor”, koje su pogone u Kikindi otvorile tokom prošle godine. Značajan izvoznik je „Aleva” iz Novog Kneževca, „Kikindski mlin” i „Banini” iz Kikinde, a iz čokanske opštine najznačajniji izvoznik je Duvanska industrija „Čoka” i „Autofleks-livnica”.
Najviše deviza doneli su delovi za klipne motore, delovi i pribor za motorna vozila, kočnice i servo-kočnice, delovi za disk kočnice, sirćetna kiselina, metil alkohol, delovi pumpi, kompresora i drugih ventilacionih uređaja, crepovi i ženske čarape. Iz konditorske industrije dobru prođu na deviznom tržištu imaju čokoladni biskviti, a značajan izvozni artikal žitomlinske industrije je brašno.
Najviše deviza u prošloj godini utrošeno je za nabavku legura i obradnih ostataka aluminijuma, nedovršenih kočnica, servo kočnica i delova za disk-kočnice, ženskih čarapa, delova za klipne motore, nelegiranog sirovog nikla, ferohroma, dijagnostičkih reagenasa, strugotine i opiljaka od gvožđa ili čelika.
Utrošak deviza privrednika Severnobanatskog okruga najviše je u funkciji obezbeđenja sirovina za upošljavanje pogona ovdašnjih fabrika.
M. Mitrović