Šta će biti sa 118 industrijskih zona u pokrajini

gradova i naselja investitori gotovo čekaju u redu da im nadležni nađu mesto, u drugima je slika sasvim drugačija: parcele zarasle u korov, sa starih zgrada otpada malter. Vlada Vojvodine nedavno je uradila analizu rada svih 118 industrijskih zona u pokrajini, koje se prostiru na oko 20.000 hektara. Spremni su da ulože u njihov razvoj, ali ako se i lokalne samouprave snađu i dovedu investitore. Novac ne bi trebalo da bude problem jer u Vojvodini uskoro treba da se formira posebna agencija koja će ga davati za ulaganje u pokrajinu.

Rad pomenutih zona anlizirao je nedavno Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, u saradnji sa Zavodom za urbanizam Vojvodine i lokalnim samoupravama. O tome kakva je tu slika sekretar za privredu Ivan Đoković, istovremeno i potpredsednik Pokrajinske vlade, kaže za „Dnevnik”:



– Gotovo da nema opštine u Vojvodini koja nema prostor koji naziva industrijskom zonom – navodi Đoković. – One su različito opremljene: dok pojedine imaju odličnu infrastrukturu, u drugima nema ni vode ni kanalizacije, a često ni struje. U te druge investitori će teško doći jer to je ono osnovno što svaki ulagač traži. Procenjujemo da u 23 zone treba podržati lokalne samouprave da do kraja pripreme odgovarajuću tehničku dokumentaciju i naprave prostor koji bi odgovarao ulagačima. Među njima je 19 zona koje su u trećoj i četvrtoj kategoriji razvijenosti, a četiri su blizu prve grupe, ali im treba podsticaj. Procenjujemo da treba uložiti oko tri milijarde dinara da bi one stavile u funkciju.



To „oko” je zato što smo prilikom izrade analize imali teškoća kod lokalnih samouprava. Mnoge nisu imale stručnjake obučene da naprave složenije analize. Zato smo dobijene podatke ukrštali s onima koje je ovaj sekretarijat radio ranije i onima koje ima Pokrajinski zavod za urbanizam.

Zone koje su se rasprostrle širom Vojvodine su različite po mnogo čemu. Đoković objašnjava da ima modernih, ali i da su pojedine još iz vremena SFRJ. Mnoge od njih su veoma zapuštene, potrebno je renoviranje poslovnog prostora, a ponegde je jedino rešenje rušenje starih hala i gradnja novih.



– Mi ćemo im pomoći oko izrade dokumentacije. Tu je zatim i mogućnosot da im pomognemo da dođu do subvencija iz programa Ministarstva privrede Srbije. Kada se osnuje razvojna agencija Vojvodine, imaće šansu da po istom modelu dođu do podsticaja – navodi naš sagovornik.

Slika koja se dobija kada se krene od zone do zone je veoma različita. U Staroj Pazovi, Inđiji i Subotici dobro rade, tu su došle svetski poznate i renomirane kompanije poput „Simensa” i „Svarovskog”, a i ona u Zrenjaninu je privukla renomirane ulagače. Drugi se teže snalaze.



– Naš stav je da ubuduće treba podsticati one lokalne samouprave gde se slilo najmanje novca da bi se nivo njihove razvijenosti podigao. Najnerazvijeniji deo Vojvodine je Banat. Tu smo spremni znatno da pomognemo dolazak investitora. Dolazak velikih kompanija pomoći će se koordiniranim radom nadležnih u Republici i Pokrajini. Na podsticaje će moći da računaju i mala i srednja preduzeća, koja tako dobijaju šansu da postanu kooperanti velikih kompanija – kaže Đoković.



Vojvodina ima odlične šanse za prekograničnu sardnju. Tu je i šansa da se novac iz fondova Evropske unije upotrebi za razvoj zona

– Prekogranična saradnja je bitna, ali u lokalnim samoupravama imamo malo kapaciteta za to. Tačnije, često nisu u stanju da obezbede ljude koji će biti nosioci projekta i koji će moći da to sve uspešno izvedu, ne znaju jezik ili nisu u stanju da pronađu partnere koji će biti nosioci projekta zajedno s njima.



Znači, treba raditi na edukaciji, da se u lokalnim samoupravama formira odgovarajući broj stručnjaka koji će moći da iznesu takve projekte. Na tome se radi kroz saradnju sa Sekretarijatom za međuregionalnu saradnju. To nije jedino na šta treba obratiti pažnju: treba da prepoznamo koji su to projekti koji imaju šansu da se razvijaju na duži rok. To treba da budu projekti koji će infrastrukturno opremiti i ostaviti bolji kvalitete za život i ulaganje u toj lokalnoj zajednici. Ako idemo u edukativne projekte, oni stvarno treba da omoguće da se u opštinama formira nova baza kadrova koji će ne samo biti u stanju da apliciraju već i da podignu kvalitet rada cele administracije. Ne možemo mi da mislimo umesto njih i da brinemo o njihovom interesu.



D. Vujošević

 

Prekvalifikacija je rešenje



Investitori u Srbiji se često susreću s nedostakom obučenih radnika, ali sekretar Đoković  smatra da to nije problem koji se ne može prevazići.

- Svi veći ulagači imaju svoje centre za obuku pa radnike lako mogu prekvalifikovati- smatar Đoković.- Tu je i edukativni centra Vojvodine. On je koncipiran tako da omogućava prekvalifikaciju i novo zaposlenje.