Pare štedi refinansiranje starih – preskupih kredita

Ne samo da su cene i kuća i stanova znatno pale već su i kamate prepolovljene: u pomenutom periodu za kredite u evrima bile su između šest i sedam odsto godišnje, a danas su 3,40 do 4,40 odsto.



Starim dužnicima naruku ide i to što je pao mesečni euribor koji se dodaje na osnovnu kamatu: pre desetak godina bio je pet-šest odsto, a danas je minus 0,24 odsto za šestomesečni nivo ili 0,32 odnosno tromesečni. Ta stopa bi s oporavkom evropske privrede mogla početi da raste pa se starim dužnicima isplati da zajam zamene novim s nižom stopom.

Većina starih kredita odobrena je uz varijabilnu stopu. Stambeni krediti se uzimaju na duži rok, a banke danas odobravaju i kredite s fiksnom kamatom, ali na rok od tri godine. Nakon toga opet sledi varijabilna kamata vezana za euribor. Zato nije loše kredit refinansirati jer bi to moglo doneti uštedu na duži rok i izbegavanje skoka kamate. Međutim, banke refinansiranje stambenih kredita tretiraju kao novu pozajmici pa dužnika čekaju isti troškovi kao i da prvi put podiže stambeni kredit.



Računicom oko refinansiranja bavio se nadavno i portal „Kamatica”. Refinansiranje prethodno uzetog stambenog kredita je dobra odluka jer na taj način na mesečnoj rati može da se uštedi 83 evra, što bi u slučaju kredita s rokom otplate od 20 godina značilo uštedu od ukupno 19.920 evra, piše na tom portalu.



Za stambeni kredit od 70.000 evra, uzet pre pet godina po kamatnoj stopi od 5,5 odsto s periodom otplate od 25 godina, kako piše „Kamatica”, mesečna rata kredita je 430 evra. Portal navodi da danas kamata na stambeni kredit iznosi oko tri odsto, i ukoliko se građani odluče da refinasiraju ostatak duga po kreditu uzetom pre pet godina, čiji je iznos sada oko 62.500 evra, dolazi se do mesečne rate od 347 evra. Tako je izračunao portal.

Šta sve treba uraditi da bi se do uštede došlo?



Pri refinansiranju stambenog kredita, kako se podseća, prolazi se ista procedura kao i prilikom uzimanja stambenog kredita. To podrazumeva dodatne troškove, pre svega za obradu kredita. Oni se od banke do banke kreću od 0,5 do čak jedan odsto sume koja se odobrava. Zatim, tu je obavezno učešće od 20 odsto za sumu koja se refinansira. Dosta banaka više ne insistira na tome da se kredit osigura kod Nacionale korporacije za osiguranje stambenih kredita, ali ako je to ipak potrebno, to je trošak od oko 500 evra u dinarskoj protivvrednosti...



Kamate su različite. Efektivno su sada, recimo u  Prokredit banci 2,99 odsto, u Intezi 3,40, Sberbanci 3,87, Erste i Komercijalnoj 3,95, Unikredit nudi 4,12, a Rajfajzen 4,34.

D. Vujošević

 

Polisa životnog osiguranja....



Banke sve češće traže polisu životnog osiguranja. U slučaju da klijent ne doživi da kredit otplati, to će raditi osiguravajuća kuća. Polisa nije jednokratni trošak već se godišnje plaća oko 100 evra. Ako se traži i osiguranje nekretnine, to je još 40 evra. U sitnije troškove spadaju izveštaj Kreditnog biroa (246 dinara) i menice (50). Obnavljaju se i hipoteka i založna izjava, a to staje još 20.000 odnosno 10.000 dinara.