Veterani lako ne odustaju

oduševili su  prisutne na dodeli ove nagrade. „Pionir” je, inače, prošle godine obeležio 40 godina uspešnog rada i sinonim je za očuvanje kulturne baštine i tradicije u ovom gradu.



- Priznanja i nagrade uvek prijaju. Najveće priznanje je što radimo i trajemo u izuzetno teškim uslovima. Iako smo zadržali naziv „Pionir”, glavnog finansijera, GIK-a „Banat”, nema godinama, a odnedavno smo ostali i bez sale za probe. Ali, uvek ima mladih, pa i onih starijih koji vole folklor, muziku, tradiciju… Imamo 130 članova, četiri igračke grupe, pevače, orkestar - kaže dugogodišnji predsednik KUD-a Radovan Moldovan.

Osim ljubavi prema tradiciji i kulturnoj baštini, mladi se angažuju u kulturno - umetničkim društvima i zbog nastupa i putovanja. Nažalost, i jednog i drugog je sve manje.



- Vrlo brzo splasne entuzijazam ako to što ste naučili nemate gde da pokažete. Morate da izađete iz četiri zida. Vremena su teška, ali se nadamo boljim, onim danima kada smo naše igre i pesme pronosili širom sveta. Mi nismo ni svesni kakvu baštinu imamo. Dugo sam u ovim vodama i mogu da kažem, kad zasvira „Užičko” ili „Moravac”, svi se u kolo hvataju – veli Moldovan.



Poslednjih osam-devet godina folkloru se, svojoj mladalačkoj ali i životnoj ljubavi, vratila Ružica Tomić koja danas igra u sekciji veterana.

- Počela sam da igram folklor u Aradcu u mladosti. Čak sam obučila jednu grupu mladih iz sela od kojih je posle nastalo i kulturno - umetničko društvo. Onda sam se udala, život je krenuo nekim drugim putem a pre, eto, devet godina shvatila sam da ja bez folklora ne mogu. Krenula sam u „Pionir” da bih obnovila znanje i primenila ga u Udruženju mentalno nedovoljno razvijenih osoba „Suncokret”, a na kraju, završila u veteranima - navodi Ružica Tomić.



Veterani imaju jednako zahtevne koreografije, kao i mlađi članovi „Pionira”, vežbaju tri puta nedeljno i vole da nastupaju. Sami se brinu za kostime, a ženski deo grupe i za frizure, koje moraju biti prilagođene nastupu, kao i za šminku.



Ž. Balaban