Milan Jarić: Spens ne čine staklo i mermer, već ljudi

već je akcenat stavio na to šta će uraditi da se stanje promeni nabolje. Kako kaže, bio je svestan toga da mora hitno da deluje, u cilju ozdravljenja preduzeća.

Da li se finansijska slika Spensa kao konstantnog gubitaša (oko 100 miliona dinara godišnje) popravila u poslednje vreme?

– Iako smo preduzeće zatekli u haosu, nismo skrstili ruke i jadikovali nego smo se prihvatili posla da bismo firmu podigli iz blata u koje je srušena u vreme vladavine Demokratske stranke – rekao je mr Milan Jarić. – Ovaj menadžment će, uz podršku gradske vlasti, uspeti da Spensu vrati stari sjaj i od gubitaša ga pretvori u preduzeće koje donosi dobit. U prethodnih šest meseci uspeli smo da pokrenemo stvari s mrtve tačke pa će gubitak biti značajno manji od planiranog.

Čime biste se mogli pohvaliti, a šta ste mogli uraditi bolje?

– Kao direktor imam obavezu da javno položim račun Novosađanima o tme  šta smo uradili u prethodna tri meseca i šta ćemo uraditi u naredne četiri godine. Naši sugrađani zaslužuju da znaju kako će biti potrošen novac kojim raspolažemo, da bi Spens bio njihova oaza za sport, rekreaciju i kupovinu. Svaki dinar koji zaradimo, i koji dobijemo iz budžeta, biće uložen u uređenje sportskih sala i poslovnih prostora, popravke dotrajalih sistema za grejanje i hlađenje da bismo ubuduće uštedeli novac i uložili ga u dalje poboljšanje rada preduzeća.

Broj zaposlenih je uvek rak-rana svih javnih preduzeća, pa i Spensova (oko 240). U kojim delovima ima viška zaposlenih?

– Radnici su srce svake firme, tako je i sa Spensom, uprkos činjenici da je, kao i druga gradska javna preduzeća, bio utočište za zbrinjavanje političkog kadra. Zato je začuđujuće što iste one stranke koji su ih zapošljavale, danas zagovaraju njihovo otpuštanje. Nije u tome suština. Otkaze je lako deliti. Teško je na pravi način upravljati firmom, obezbediti posao za svakog radnika, tako da on ne dangubi na poslu, nego da ispunjava zadatke koji su postavljeni pred njega. Ako se pravilo raspodele obaveze i poslovi, radnici neće biti balast nego će doprinositi razvoju i poboljšanju poslovnih rezultata. Zahvaljujući angažovanju i marljivom i predanom radu velikog broja zaposlenih, uspeli smo da za samo šest meseci drastično popravimo poslovanje Spensa.

Da li je došlo vreme da se stane u kraj dugogodišnjem propadanju Spensa, neulaganju i nedomaćinskom vođenju firme?

– Zahvaljujući dobroj poslovnoj politici i podršci gradonačelnika Miloša Vučevića i članova Gradskog veća, od Spensa ćemo napraviti uspešnu firmu. Nedostatak ambicije je ono što je unazadilo preduzeće. Taj manjak ambicije u godinama iza nas jedan je od razloga propadanja Spensa. Mi imamo sasvim drugačiju viziju. Treba raditi, i rezultat ne može izostati. Pravimo planove koji će obezbediti prihode, osigurati finansiranje svih sportskih i poslovnih sadržaja. No, to nije sve. Paralelno s tim, pripremamo analizu održivog razvoja.

Jedan od načina smanjivanja troškova Spensa je i ulaganje u energetsku efikasnost. Postoji li vizija kako to rešiti?

– Preduzeće je izradilo je projektno-tehničku domumentaciju za rekonstrukciju sistema klimatizacije, grajanja i hlađenja i u sklopu toga je izrađen i Elaborat o energetskoj efikasnosti. Projekat će se realizovati u fazama, u zavisnosti od prioriteta i finansijskih mogućnosti. Godinama Spens ulaže ogroman novac u revitalizaciju objekta radi uštede energije: sanirani su delovi krova, a trenutno se menja rasveta u maloj dvorani i na bazenu, a zamenili smo klizna i roto vrata u trgovačkom prostoru. Generalno, jedan od najvećih problema predstavljaju velika gabaritnost objekta i što krovni pokrivač nije menjan 35 godina pa je neophodan veliki novac za rekonstrukciju. Zato se razmišlja o faznom rešavanju tog pitanja.

Bazen je pušten u rad bez odgovarajućeg atesta, hlor i voda su počeli da nagrizaju armaturu, a vidno je oštećena i školjka bazena. Da li je došlo vreme za renoviranje zatvorenog bazena i svlačionica?

– Posle uočenih oštećenja na armiranobetonskoj konstrukciji školjke zatvorenog bazena, izradili smo projektni zadatak, raspisali tender za izradu elaborata o stanju konstrukcije i projekta njene sanacije. Nakon predviđenog ispitivanja školjka će biti sanirana.

Da li će objekat na Sajmištu postati kuća borilačkih sportova?

– Na Sajmištu ćemo renovirati sve postojeće terene i izgraditi nove, kao što su trim-staza i teretana na otvorenom. Uz nekoliko fudbalskih, košarkaških i odbojkaških terena, biće postavljeni stolovi za stoni tenis, a naći će se i teren za boćanje i sadržaji namenjeni mladima. Planiramo da uredimo i svlačionice i sanitarne prostorije. Potpisan je ugovor o izradi projekta o revitalizaciji dela kompleksa SC „Sajmište”. Jedan od projekata odnosi se na spomenutu Kuću borilačkih sportova.

Kako ćete se izboriti sa sve većom konkurencijom brojnih tržnih centara, šoping molova, pogotovo onog koji niče tik uz Spens?

– Spens nema konkurenciju, ne predstavlja pomodarstvo, kratkotrajni trend i centar potrošačke groznice. On je simbol Novog Sada, središte novosadskog sporta, mesto gde niču evropski, svetski i olimpijski šampioni. Spens jeste na kolenima, ali je tako samo zato što ljudi koji su ga decenijama vodili nisu imali predstavu o njegovoj važnosti i značaju. Danas to može zvučati apsurdno, ali Spens nije hendikepiran otvaranjem novih tržnih centara. Njegova prednost je u tome što ga ne čine staklo, mermer i neonske reklame: Spens čine ljudi. Baš zato on i dalje ima potencijal da bude jedno od najprofitabilnijih gradskih preduzeća.

Da li Spens može postati samo kuća za sport ili da sportske sadržaje učinite zanimljivijim i konačno napraviti plus u kasi?

– Mi ćemo već ove godine poslovati s dobitkom. Treba istaći da Grad od Spensa godišnje zaradi više od tri i po miliona evra, pošto ga poseti blizu milion ljudi. To ukazuje na to da je i posle decenija urušavanja u pitanju reprezentativan objekat neophodan Novom Sadu i Novosađanima. Radi se o areni koja na jednom mestu objedinjuje sve sportske sadržaje i gde se održavaju važni sportski događaji međunarodnog značaja. Uz maksimalnu podršku gradonačelnika Miloša Vučevića radićemo na modernizaciji i unapređenju poslovanja. Uz dobro rukovođenje Spens ima kapacitet da, umesto milion poseta, ostvari oko tri miliona i Gradu donese blizu deset miliona evra.

U prilog poboljšanju sportskog sadržaja je i akva-park koji je u planu?

– Da bi uhvatio korak s vremenom i približio se modernim objektima tog tipa u Evropi i svetu, Spens mora promeniti mnogo toga. Proširenje asortimana usluga i proširenje kapaciteta predstavljaju jedan od načina njegovog tržišnog osavremenjivanja.

Jovo Galić

Petoetažna garaža

– Našem gradu nedostaju desetine hiljada parking-mesta, naročito u širem centru. Spens se nalazi na važnoj lokaciji, u neposrednoj blizni Suda, Univerziteta, Televizije i drugih poslovnih sadržaja. Broj automobila odavno je prevazišao kapacitete postojeće garaže. Povećanje broja garažnih mesta – a očekuje se da naša dvoetažna garaža postane petoetažna – značajno bi doprinelo smanjenju saobraćajnog haosa u ovom delu grada, a ujedno bi poboljšalo poslovne rezultate Spensa – smatra naš sagovornik.

Hotel – smeo iskorak

– Novi Sad već dugo ima nedovoljno hotelskih kapaciteta, a to se posebno vidi za vreme Poljoprivrednog sajma. Nakon proglašenja za Evropsku prestonicu kulture i Evropsku prestonicu mladih, u Novi Sad će dolaziti sve više turista. Dakle, novi izazovi su pred nama. Postoje ozbiljne ekonomske analize koje pokazuju da bi hotel na Spensu bio vrlo profitabilan. Spens mora da raste i da se razvija. A moderna vremena zahtevaju smele iskorake – naglašava direktor Jarić.