„Otvoreni parlament”: Rističević najviše pričao, Šešelj pitao, petina ćutala

 pokazala je godišnja analiza inicijative „Otvoreni parlament”. Po Poslovniku najčešće se za reč javljao šef naprednjaka u Skupštini Aleksandar Martinović – 48 puta, koji je ujedno i najviše replicirao – 71 put.

U vrhu po broju diskusija su poslanik SDS-a Marko Đurišić, koji je govorio 195 puta, pa predsednik „Dveri” Boško Obradović sa 179 diskusija. Najviše – 18 poslaničkih pitanja, svakog utorka i četvrtka na početku sednice, kao i poslednjeg četvrtka u mesecu, postavio je lider  SRS-a Vojislav Šešelj. Od poslanica su se u plenumu najčešće mogle čuti Gordana Čomić iz DS-a i radikalka Vjerica Radeta, koje su se javile za reč po 121 put. Polovinu ukupnog broja obraćanja čine diskusije 16 poslanika, dok se njih 52 nijednom nije javilo za reč.



Narodni poslanici su u plenumu efektivno radili tri meseca, tačnije od 4. oktobra, kada je počelo redovno jesenje zasedanje, pa do 28. decembra, kada je bio poslednji radni rad. Radili su ukupno 50 dana u plenumu, i za to vreme usvojili 47 zakona, podneli 2.931 amandman, obratili se 4.489 puta i održali 176 sednica odbora.



Poređenja radi, narodni poslanici prošlog saziva u periodu od 1. januara do 30. juna 2015. godine radili su 55 dana u plenumu i za to vreme usvojili 87 zakona, što je gotovo duplo više zakona nego za prvih šest meseci rada jedanaestog saziva. Zanimljivo je da su se poslanici i poslanice desetog saziva, i pored gotovo duplo većeg broja usvojenih zakona, manje obraćali u plenumu – 3.391 put.



Na početku 2017. godine u skupštinskoj proceduri ostala su još 84 predloga zakona koji su upućeni u proceduru od početka juna. Od tog broja Vlada je predložila 17 dok su ostalih 67 predložili opozicioni poslanici. Parlament je u novom sazivu usvojio 47 zakona, a 81 odsto, ili 38 propisa, doneto je po hitnom postupku. Usvojene zakone je predložila Vlada, dok je jedan zakon predložio narodni poslanik Aleksandar Martinović.



Poslanici su podneli ukupno 2.931 amandman, kao predlagači prednjačili su opozicionari, a usvojen je tek svaki trinaesti. Doneto je šest novih zakona, 24 izmene i dopune i 17 međunarodnih sporazuma i ugovora.

U skupštinskim klupama do sada je makar jedan sedelo dan 267 parlamentaraca, od čega je 17 napustilo poslaničku funkciju, njih 77 su bili prisutni na glasanjima za sve predložene zakone, dok 15 nijedanput nije prisustvovalo glasanju. Njih 126 nijedanput nije učestvovalo u podnošenju amandmana.



Od ukupnog broja obraćanja, 1. 240, ili 28 odsto, čine govori o zakonima, 1.842, odnosno 41 procenat, o amandmanima, 580, ili 13 odsto, govori po Poslovniku, a 211, odnosno pet procenata govora su poslanička pitanja, dok je svako sedmo obraćanje – 616, ili 14 procenata, bilo replika.

Od formiranja sadašnjeg saziva sednica s poslaničkim pitanjima održana je samo jednom – u oktobru, kada je ukupno devet narodnih poslanika postavilo 31 pitanje članovima Vlade.



Iz „Otvorenog parlamenta” predočavaju da se povećao broj samostalnih poslanika koji nisu članovi poslaničkih grupa. I dok ih je na samom početku saziva bilo troje, do kraja godine taj broj porastao je na deset.



S. St.