Od prethodne ekipe bilo više štete nego koristi

Najavljuje se da će se mreža ekonomske diplomatije ograničiti na prioritetna tržišta, kao i da će se ekonomskim diplomatama zadati minimalni iznosi investicija koje moraju da privuku. Ukoliko ne ispune „kvotu”, vraćaju se u Srbiju.

Inače, za šest godina ekonomske diplomatije iz srpske kase utrošeno je devet miliona evra, a doprinos ekonomskih atašea srpskoj privredi gotovo je zanemarljiv. To je bio razlog što je država odlučila da ih povuče pa ih je od početnih 28, koliko je bilo 2010, prošle godine bilo samo devet, ali su se i oni vratili kući.



Kada se pogledaju podaci o trošku koji je Srbija imala za ekonomske diplomate, vidi se da je za njih 28 samo od maja do decembra 2010. godine iz buyeta Srbije plaćeno 1.223.444,80 evra. Godinu kasnije, njihovi troškovi bili su 1.835.167,20 evra, koliko su iznosili i 2012. U 2013. godini broj ekonomskih diplomata smanjen je na 20, ali su troškovi i dalje ostali veoma visoki i iznosili su 1.658.529,20 evra.



Smanjenje broja ekonomskih diplomata nastavljeno je i 2014. godine, kada ih je bilo 15, a za njihov rad iz srpske kase izdvojeno je 1.090.983,90 evra. Isti broj diplomata zadržan je i do polovine 2015, s troškom od 990.051,51 evra. Prošle godine ostalo je devet diplomata i oni su koštali 301.864,36 evra. Kada se zbroje sve godine, dođe se do cifre od 8.935.208 evra i toliko je Srbiju koštao pokušaj ekonomske vajde od ekonomskih diplomata za nepunih šest godina.



Valja podsetiti na to da su odlukom tadašnje Vlade Srbije ekonomske dipolomate poslate u Rusiju, Nemačku, Italiju, Grčku, Kinu, Francusku, SAD, Sloveniju, Veliku Britaniju, BiH, Hrvatsku, Makedoniju, Belgiju, Kanadu, Japan, Ukrajinu, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Tursku, Slovačku, Austriju, Crnu Goru, Švedsku i Češku, kao i da su po struci bili i pravnici, filozofi, filolozi, psiholozi...



Analize prethodnih godina ukazivale su na to da je novac koji se daje za ekonomske diplomate bačen uludo, ali ništa konkretno nije učinjeno da bi se oni vratili u Srbiju. Njihov broj jeste sukcesivno smanjivan iz godine u godinu, ali nije bilo dovoljno volje ili snage da se potpuno ukinu. Od 2013. do lane opozvano je devetnaest ekonomskih atašea.



Kao razlog za ostanak njih devet, prošle godine navođeno je da se priprema novi koncept zastupanja ekonomskih interesa Srbije na važnim svetskim tržištima, odnosno da se osmišljava drugačiji način predstavljanja naše privrede u svetu. Odluka o konačnom povlačenju ekonomskih diplomata doneta je prošle godine, ali novi, jeftiniji i efikasniji model ekonomske diplomatije još nije osmišljen. Za Srbiju je i lane, procenjeno je, bilo važno da ekonomske diplomate ostanu u Austriji, Nemačkoj i Italiji jer s tim državama ima najveći obim robne razmene, ali i najveće potencijale za dalje jačanje ekonomskih odnosa, a odatle je i najviše investicija.



Sada radna grupa, koju predvodi ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić, treba da definiše novi model privredne promocije Srbije. U radnoj grupi je i ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici Privredne komore Srbije i Kancelarije za KiM. Uključeno je i Ministarstvo privrede, ali i Ministarstvo spoljnih poslova jer ekonomske diplomate treba da predstavljaju njegov deo.



LJ. Malešević

 

Dinkićeva inicijativa



Program ekonomske diplomatije 2010. godine iniciralo je Ministarstvo ekonomije, na čijem je čelu tada bio Mlađan Dinkić. To ministarstvo je izabralo ekonomske diplomate, kao što je i donelo odluku o tome da se u neke države pošalju i po dva-tri ekonomska atašea. Tadašnji ministar najviše je i uticao na odluku da ekonomske diplomate, odnosno ljudi koji će doneti korist Srbiji, ne moraju biti ekonomisti, pravnici ili dokazani privrednici, već da to mogu biti i ljudi koji su po struci daleko od privrede. Sve to uticalo je na prošlogodišnju ocenu da se u taj projekat, koji inače postoji u mnogim državama, krenulo preambiciozno, bez razrađenog plana i bez jasnog cilja, što je i rezultiralo neuspehom.