Južna Amerika raj za srpske dilere kokaina

čekalo se samo na koliko će ga godina sud u Limi osuditi.

Presuda Jakšiću dolazi samo nedelju dana nakon što je u Peruu uhapšen još jedan državljanin Srbije Peruanski mediji označili su Davida C. (24) kao glavnog finansijera narko-grupe koja je pokušala da prošvercuje dve tone kokaina u teglama sa šparglom. Ovaj srpski bokser uhapšen je s petoricom Peruanaca i osumnjičen za šverc kokaina iz Latinske Amerike u Evropu.

- Droga je najverovatnije trebalo da bude prebačena morskim putevima u Belgiju. Narko-dileri su je rasporedili u 2.000 „cigli“ koje su imale pečat F-12, kako bi se znalo kome pripadaju. Oznaka je služila i obaveštavanju o ruti kojom se kokain šalje - preneli su mediji izjavu policijskog zvaničnika

Ljudi iz Srbije poslednjih godina sve češće se pominju kao karike u svetskim lancima krijumčarenja kokaina. Zbog velike zarade i relativno malog rizika, šverc kokaina iz Južne Amerike postao je san za mnoge kriminalce koji su „zanat“ pekli na srpskom asfaltu.

Mediji su proteklih godina navodili izvore iz naše policije koji potvrđuju da su Peru, Kolumbija, Venecuela i druge države Južne Amerike postale „obećana zemlja“ za srpske dilere droge. Oni tamo odlaze pre svega zbog velike zarade, ali i zbog dobrih uslova „poslovanja“ – organizovane i jake narko-mafije i razvijene korupcije. S druge strane, naši kriminalci zanimljivi su tamošnjim bosovima zbog velikog iskustva (često i ratnog) i beskrupuloznosti.

Da su srpski kriminalci preuzeli „značajnu ulogu u snabdevanju Evrope kokainom” ocenio je i Evropski centar za monitoring droge i zavisnosti. U izveštaju od pre dve godine, između ostalog, stoji da su oni „uspeli da uspostave baze u Argentini, Brazilu, Venecueli i Kolumbiji, gde tu drogu nabavljaju po veoma niskim cenama, a zatim je teretnim brodovima prebacuju do velikih zapadnoevropskih luka“.

Evropski eksperti su uočili i da srpski kriminalci rade isključivo s kokainom, dok se heroin u Evropu i dalje prebacuje uhodanom „balkanskom rutom”, od luka iz Turske i Grčke, preko Albanije i Kosova, prema Zapadnoj Evropi. Oni objašnjavaju da se kokain, koji je u Evropi i dalje jedna od najskupljih droga, na prostoru Južne Amerike nabavlja po relativno niskoj ceni, od 5.000 do 6.000 dolara kilogram, nakon čega se brodovima prebacuje do velikih zapadnoevropskih luka kao što su Valensija, Antverpen, Roterdam ili Hamburg. Po dolasku u EU, cena kokaina je gotovo desetostruko veća, pa na ulici može dostići i do 50.000 evra kilogram.

Postojalo je nekoliko metoda prebacivanja droge. Tako su narkotici prebacivani prekookeanskim trgovačkim brodovima uz pomoć nekih članova posade. Oni su bili zaduženi da pakete, težine između 40 i 60 kilograma, na određenim mestima bacaju u more, da bi ih dalje pripadnici grupe pokupili jahtama. Droga je krijumčarena i jedrilicama, ali je i sakrivana među robu koja je legalno prevožena iz Južne Amerike za Španiju.

Procenjuje se da je evropsko tržište treće po veličini tržište kokaina u svetu, iako se u Evropi oduzme oko deset odsto ukupno zaplenjene količine kokaina. I pored heterogenosti ovog tržišta, kokain je i dalje druga najčešće korišćena droga u Evropi. To ilustruju podaci istraživanja koji pokazuju da upotreba kokaina preovladava na jugu i zapadu Evrope. Prema podacima iz 2014. godine, 14,9 miliona stanovnika Evrope, starosti od 15 do 34 godine, u nekom trenutku u životu probalo je kokain.

Pripadnici balkanskih organizovanih kriminalnih grupa (OKG) imaju značajnu ulogu u celom lancu krijumčarenja, od nabavke do ulične prodaje, ističe se u studiji MUP-a “Procena pretnji od teškog i organizovanog kriminala”. Složenost krijumčarenja kokaina, uslovljena udaljenošću zemalja porekla i glavnih tržišta kokaina, korišćenjem različitih prevoznih sredstava i učešćem velikog broja članova

OKG, kao i troškovima putovanja, boravka i organizacije krijumčarenja, uvećava cenu kokaina na evropskom tržištu. Tome u prilog govori podatak da jedna balkanska OKG, koja u saradnji drugim grupama (pruža usluge nabavke, transporta, unosa u Evropu, skladištenja i isporuke do dilera na ciljano zapadnoevropsko tržište) godišnje krijumčari ukupno 500–1.000 kilograma, može da ostvari godišnji profit između 15 i 30 miliona evra, s obzirom da je ulična prodajna vrednost kilograma kokaina u Zapadnoj Evropi 75.000–80.000 evra.

Profit se uvećava na 70 do 100 miliona evra godišnje u slučajevima kada OKG učestvuju i u uličnoj prodaji na lokalnim tržištima u Zapadnoj Evropi.

S. H. D.

Likvidacije u Peruu i Boliviji

U kriminalnim obračunima na prostoru Južne Amerike poslednjih godina ubijeno je šest srpskih državljana. U Boliviji je likvidiran Goran Popović (39), dok su u Peruu ubijeni Goran Stavrić (41) i Marko Mitić (30). Kako je saopšteno, Mitića su likvidirali članovi kolumbijskih narko-kartela u Peruu, a od njegove porodice prethodno je tražen otkup od milion dolara. Međutim, po svemu sudeći, otkupnina je bila samo paravan jer je srpski državljanin ubijen dan nakon otmice. U maju 2010. godine u Boliviji su smrtonosnim rafalima izrešetani srpski državljani Bojan Bakula (28), Saša Turčinović (31) i Predrag Čanković (35), koji su obezbeđivali bolivijskog narko-bosa Viljema Suareza Rozalesa.