Kotrljanje ravnicom: Samo uporni opstaju u svinjarstvu
Sremsko selo Kuzmin poznato je po svinjogojstvu, kojim se bavi i porodično gazdinstvo Živković u kome se ono prenosi sa generacije na generaciju. Tako se svinjogojstvu
posvetio Živorad Živković (54) kada je batalio posao u brodogradnji i brigu o farmi preuzeo od oca Dragoljuba (88).
U istom poslu ostao je i Živoradov sin Ivan (27), tako da se paralelno razvijaju dva gazdinstva, a najstariji član porodice Dragoljub ne skriva zadovoljstvo što naslednici nastavljaju tradiciju, u kući u kojoj pod istim krovom žive četiri generacije.
- Svinjogojstvom smo se oduvek bavili, deda, potom otac, i ja sam se tome posvetio kada sam napustio brodogradnju, a vidim da je i sin zainteresovan – kaže Živorad Živković. – Kapacitet farme je 500 tovljenika godišnje, ali smo u prošloj godini utovili preko 300 komada. Iskorišćenost farme je oko 70 odsto, međutim, u ovoj godini ne nameravam da povećavam broj tovljenika nego ćemo ostati na lanjskom nivou, ali videćemo, duga je godina...
Živorad priča, da od kada se posvetio samo poljoprivredi, u prvom redu svinjogojstvu, bilo je svakakvih sezona - dobrih, loših, osrednjih pa i veoma profitabilnih sa solidnom zaradom. Pamti i godine kada se se računice u tovu svinja završavale “debelim minusom”, na ivici propasti.
- Ipak, mi koji smo svinjogojstvu posvećeni na duže staze gledamo da računice svodimo u ciklusu od četiri-pet godina, ili da se gleda neki prosek u pet ili osam godina, već kako je ko navikao. Prosečna cena zavisi od toga kako se kome zalomi, da li u tovu imaš brojniji turnus kada je otkupna cena dobra ili kada je cena niska i donosi neminovni gubitak. Na našem području veću izvesnost i sugurnost značilo bi ugovaranje sa “Mitrosom” iz Sremske Mitrovice ili drugim klanicama, ako bi bar imali ugovoren deo proizvodnje od oko 60 odsto kapaciteta za poznatog kupca i utvrđenu cenu, onda bi ostatak podnosio plasman na slobodnom tržištu – smatra Živković.
Uzgajivači svinja iz Kuzmina tržištu već duže vreme uspevaju da ponude 20.000 do 30.000 tovljenika, uglavnom sremskim klaničarima iz okoline, ali kupuju ih i klanice iz Uba, Niša i drugih mesta.
- Nikada nismo bili bez tržišta, samo tu već zavisi kakva su kretanja, odnosno kakve su otkupne cene žive stoke, gde sve zavisi od ponude i
tražnje – ukazuje Živković. - Mislim da mi ipak nismo toliko veliko tržište da bi klaničari mogli da nas uguše ili mi njih, ali o tome računa mora da vodi neko drugi na državnom nivou, u pogledu toga da li je bilo preteranog uvoza ili je bilo normalnog uvoza, koji su dovodili do poremećaja. Trenutno se sa farmi tovljenici plaćaju 150 do 155, pa i do 160 dinara za kilogram žive vage, a klanica “Mitros” koja radi po toplim polutkama daje 180 do 185 dinara. To je neka zadovoljavajuća cena toliko da nismo u minusu, nego smo na pozitivnoj nuli, a dalje će sve zavisiti od cena žitarica.
Živkovići iz Kuzmina obrađuju oko 90 jutara zemlje, a kako je lanjska godina bila rodna, pa su im ambari puni, smatraju da će dobro proći ako sve to plasiraju kroz tovljenike, dok ne pristigne jesenja berba u ratarstvu za novi ciklus. Većina ratarske proizvodnje posvećena je obezbeđenju stočne hrane, pa dominiraju kukuruz i druge žitarice, a u setvenoj strukturi zastupljena je i soja.
Živorad objašnjava da su on i sin, u svinjogojstvu u neku ruku podelili poslove, jer se on bavi tovom, a sin Ivan je više okrenut priplodnim grlima, nazimicama i krmačama.
- Dok Ivan nije stasao vodio sam računa o kompletnoj farmi, a kako je sin stasao i ušao u posao, posla ima za obojicu. Pokušavamo nekako da paralelno razvijamo dva gazdinstva pod istim krovom, jer ne bi bilo dobro da jedan napreduje, a drugi da gleda kako to izgleda. Bez obzira što smo pod istim krovom i Ivan treba da bude sam svoj gazda, težićemo da to tako i ostane, da jedan drugog potpomažemo – ističe Živorad.
Kuzmin ima skoro 1.000 domaćinstva od kojih se polovina bavi svinjogojstvom. Zastupljene su veće farme jer pojedina gazdinstva imaju i 1.000 tovljenika u turnusu, ima srednjih i manjih proizvođača, ili i onih koji drže dve krmače, ali i onih koji su pritisnuti oscilacijama na tržištu odustali od svinjogojstva. Živorad Živković, koji je i predsednik Udruženja odgajivača svinja “Graničar”,
koje postoji od 2001. godine, konstatuje da su ovdašnja gazdinstva u svinjogojstvu svako prema svojim mogućnostima.
- Da bi se u svinjogojstvu opstalo potrebna je upornost, a svi ostali faktori koji utiču mogu da budu, ali i ne moraju biti presudni, mada u nekoj meri u datom trenutku jesu, posebno kada naiđe kriza. Ima puno domaćinstava koji su u odnosu na nekad smanjili proizvodnju i još uvek drže nešto tovljenika ili krmača u oborima. Mislim da bi mi u Kuzminu, po obradivoj površini koje imamo u našem ataru mogli da isporučujemo i tri puta više tovljenika, umesto što već godinama stagniramo na sadašnjoj produkciji – smatra Živković.
Milorad Mitrović
Edukacija proizvođača
Udrženje odgajivača svinja “Graničar” u Kuzminu egzistira više od deceniju i po sa ciljem unapređenja stočarske proizvodnje u oblasti svinjarstva. Predsednik “Graničara” Živorad Živković naglašava da je na prvom mestu edukacija proizvođača, pa se angažuju najistaknutiji stručnjaci koji drže predavanja.
- Potrebno je da nam stručnjaci drže lekcije kako treba da unapređujemo proizvodnju na našim farmama, da što uspešnije proizvodimo, pa mislim da smo u tome i uspeli. Seriju stručnih predavanja održaćemo i ove zime, jer nije na odmet da se znanje osveži i nauči nešto novo, a znači puno i mladima koji su ostali na selu da se bave poljoprivredom – kaže Živković.