Donald Tramp položio zakletvu i zvanično postao 45. predsednik SAD

"Svečano se zaklinjem da ću u dobroj veri obavljati dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država i da ću, koliko najbolje mogu, čuvati, štititi i braniti Ustav Sjedinjenih Američkih Država. Tako mi Bog pomogao", rekao je Tramp, polažući zakletvu okružen članovima svoje porodice.

Prethodno je i novoizabrani potpredsednik SAD Majk Pens položio zakletvu.

Svečanosti prisustvuju njihove porodice, porodica Baraka Obame, članovi Kongresa i Vrhovnog suda SAD, kao i mnogobrojni građani, a među prisutnima je i Trampova demokratska protivkandidatkinja Hilari Klinton sa suprugom Bilom.

Nakon zakletve, Tramp drži govor koji će trajati oko 20 minuta, a koji se sam sastavljao.

Predviđeno je i da se Tramp i Pens posle toga oproste od Obame i Bajdena.

Prethodno je Tramp sa suprugom Melanijom prisustvovao prijemu u Beloj kući čiji je domacin bio odlazeći predsednički par - Barak i Mišel Obama.

Tramp je danas inauguracione aktivnosti počeo u biskupskoj crkvi Svetog Jovana u Vašingtonu gde je prisustvovao crkvenoj službi sa svojom porodicom, Pensom i njegovom porodicom, članovima Kabineta i prijateljima.

Pristalice novoizabranog predsednika okupile su se sa svih strana SAD da prisustvuju njegovoj inauguraciji, dok desetine demokratskih poslanika bojkotuju ceremoniju, a na Kapitol hilu prisutni su i demonstranti koji su ranije danas blokirali pristup toj lokaciji.

Tramp: Od danas nova vizija vodi SAD, Amerika ponovo prva

VAŠINGTON: Novi američki predsednik Donald Tramp poručio je danas u inauguracionom govoru da će od danas nova vizija voditi tu zemlju i da će SAD ponovo biti na prvom mestu i ponovo će početi da pobeđuje.

"Dvadeseti januar 2017. pamtiće se kao dan kada je narod postao vladar ove zemlje, ponovo", istakao je Tramp u govoru koji je održao nakon što je položio zakletvu na Kapitol hilu i time zvanično postao 45. predsednik SAD.

"Mi, građani Amerike, sada smo zajedno u velikom nacionalnom poduhvatu. Odredićemo kurs Amerike. Suočićemo sa izazovima i sa teškoćama, ali završićemo posao", poručio je on.

Prema Trampovim rečima, SAD će tražiti prijateljstvo i dobru volju u odnosima s drugim zemljama u svetu, ali sa razumevanjem da je pravo svih nacija da svoje interese stave na prvo mesto. 

"Ne tražimo da nametnemo svoj način života nikome, ali sijaćemo kao primer, da nas svi prate. Pojačaćemo stare alijanse, uspostaviti nove, istrebićemo islamski terorizam u potpunosti sa lica zemlje", istakao je Tramp. 

Kako je naveo, današnja ceremonija ima posebno značenje, ne samo zato što se predaje vlast sa jedne na drugu administraciju ili sa jedne na drugu partiju, već "zato što se vlast prebacuje iz Vašingtona i daje se narodu".

Prema Trampovim rečima, previše dugo je mala grupa u prestonici SAD žnjela plodove dok su ljudi plaćali cenu, Vašington je cvetao, a ljudi nisu delili to bogatstvo, političari su napredovali, ali su se radna mesta i fabrike zatvorili, establišment je štitio sebe, ali ne i građane.

"Sve se to menja počev od ovog mešta i ovog trenutka jer ovaj trenutak je vaš. Ovo je vaš dan, vaša proslava. SAD su vaša zemlja", poručio je Tramp, dodavši da ono što je zaista važno nije koja partija kontrolise američku vladu, već da li američku vladu kontroliše narod.

"Delimo jedno srce, jedan dom i jednu slavnu sudbinu. Zakletva koju sam danas položio je zakletva privrženosti svim Amerikancima", istakao je Tramp. 

On je naveo da su SAD decenijama podržavale stranu industruju i privrede drugih zemlja na štetu sopstvenih, branile su granice drugih zemalja, a odbijale da brane svoje. 

SAD su, dodao je Tramp, potrošile hiljade milijardi dolara u inostranstvu dok je američka infrastruktura pala u očajno stanje koje se gotovo ne može popraviti, a bogatstvo, snaga i samouverenost SAD se rasulo i milioni američkih radnika ostali zaboravljeni dok su druge zemlje postale bogate.

"Ali, to je prošlost. Sada gledamo samo u budućnost. Od ovog dana nova vizija vodi našu zemlju, Amerika i samo Amerika će biti prva, na prvom mestu", istakao je on. 

Kako je naveo, svaka odluka o trgovini, porezima, imigraciji, spoljnim poslovima, donosiće se tako da koristi američkim radnicima i porodicama, da se SAD brane od napada drugih zemalja "koje uzimaju američke proizvode i kradu Amerikancima radna mesta". 

"To će dovesti do većeg prosperiteta i snage, boriću se svakim dahom svoga bića i nikada vas neću izneveriti. Amerika će ponovo poceti da pobeđuje kao nikada do sada. Vratićemo svoja radna mesta, svoje granice, povratiti svoje bogatstvo i svoje snove", rekao je on.

Tramp je dodao da će SAD izgraditi nove puteve, mostove, aerodrome, tunele i železnice širom zemlje, da će skinuti američki narod sa socijalne pomoći i vratiti ljude na posao. 

"Gradimo zemlju američkim rukama i radom. Poštovaćemo dva jednostavna pravila: kupujte američko i zapošljavajte Amerikance", naglasio je novi predsednik.

On je naveo i da će u osnovi politike novih američkih vlasti biti potpuna privrženost SAD, istakavši da "kada je Amerika ujedinjena, potpuno je nezaustavljiva. Ne treba da bude straha, zaštićeni smo i uvek ćemo biti, štitiće nas naša vojska i organi reda, i što je najvažnije, štitiće nas Bog".

"Moramo razmišljati o velikim stvarima, da sanjamo o još većim. Američka nacija živi onoliko koliko teži ka nečemu. Nećemo više političare koji se samo žale, a ništa po tom pitanju ne rade. Vreme prazne priče je završeno, dolazi vreme akcije", rekao je Tramp, poručivši sunarodnicima da nikome ne dozvole da im kaže da se to ne može uraditi. 

"Nijedan izazov ne može da pobedi srce, rad i snagu Amerike... Svim Amerikancima poručujem da nikada više neće biti ignorisani. Vaše nade, snovi, hrabrosti i ljubav će nas voditi, učinićemo Ameriku jakom i bogatom, ponosnom i bezbednom, ponovo velikom", zaključio je Tramp.

Vučić čestitao Trampu, Srbija spremna da bude pouzdan partner

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas čestitku novoizabranom predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu, uz poruku da je Srbija spremna da bude pouzdan i odgovoran partner.

U čestitiki premijera se kaže:

Upućujem vam najiskrenije čestitke povodom inauguracije za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Uveren sam da ćete ovu časnu i odgovornu dužnost obavljati sa dužnim poštovanjem i posvećenošću. Turbulentna vremena i burne promene sa kojima se svet danas suočava iziskuju jake i posvećene lidere, koji mogu da odbrane i očuvaju demokratske vrednosti za koje se svi zdušno zalažemo.

Nadam se da ćemo u periodu koji je pred nama nastaviti da razvijamo i jačamo odnose između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država za dobrobit naših dveju zemalja i naroda. Srbija je spremna da bude pouzdan i odgovoran partner, otvoren za saradnju sa američkim investitorima, kojima može da ponudi siguran poslovni ambijent u zemlji koja je stub stabilnosti i mira u regionu Zapadnog Balkana.“

Kontroverzni milijarder koji igra na kartu novog

Donald Tramp koji je danas položio zakletvu i postao 45. američki predsednik tokom kampanje je igrao na kartu novog, predstavljajući se biračima kao neko ko ne potiče iz vašingtonskog političkog miljea i govori ono što misli.

Svojim bučnim nastupom i neodmerenim izjavama uz vešto korišćenje medija tokom 17-mesečne kampanje uspeo da koristi  polarizovanost Amerikanaca i njihov bes protiv vašingtonskog establišmenta. 

Pristalice ga hvale za otvorenost i to "što kaže ono što svi misle," a protivnici ga kritikuju kao loše obaveštenog mizogena bez manira,  rasistu, hipokritu, demagoga i seksualnog nasilnika, prenosi Rojters.

Činjenica je da mu je bilo dovoljno nešto manje od 10 meseci da porazivši ostalih 16 kandidata i postane prvi kandidat Republikanske stranke bez iskustva u vladi od Dvajta Ajzenhauera pedesetih godina prošlog veka.

Potom se okrenuo borbi protiv Klintonove, a njegovu kampanju otada prati niz kontroverzi, od optužbi da je uznemiravao žene do tvrdnji da su Klintonova i mediji namestili izbore protiv njega, podseća Rojters.

Šokirao je mnoge rekavši da bi mogao i da ne prihvati izborne rezultete ako izgubi, odbacujući time američku tradiciju mirne tranzicije vlasti. 

Tokom čitave kampanje, a naročito u govoru na republikanskoj konvenciji u julu Tramp je govorio kako su Kina, Meksko, Rusija i takozvana Islamska država bacile Ameriku na kolena, ocenjujući da je američki san mrtav zbog zlih poslovnih interesa i korumpiranih političara, a jedino on može da je oživi. 

Obećao je da će ponovo učiniti Ameriku velikom snagom svoje ličnosti, pregovaračkom  i poslovnom veštinom a  kao glavni izazov spoljne politike, koja je inače njegova najslabija tačka, označio je odnos sa Kinom.  

Za početak je potrebno, kako je govorio, Kinu proglasiti valutnim manipulatorom i dovesti je za pregovarački sto, kao i stvoriti milione radnih mesta u Americi putem uvođenja visokih taksi na uvoz robe iz Kine a  smanjiti korporativne taksi za domaće kompanije. 

Pored odnosa sa Kinom, Tramp planira i zaokret kad je u pitanju odnos prema Rusiji i Iranu u Siriji, kao i ograničavanje nepotrebnih ratnih avantura i oružanih intervencija.

Govorio je prvo da će zabraniti muslimanima ulazak u SAD a zatim i da će izgraditi zid na južnoj američkoj granici kako imigranti bez dokumenata ne bi mogli da uđu i još napominjao da će naterati Meksiko da ga finansira. 

Provisao je sebe kao oličenje uspeha, čoveka koji je izlazio sa lepoticama i oženio tri, imao sopstveni televizijski rijaliti šou, gradio  solitere koji nose njegovo ime, kao čoveka koji je u svemu najveći i najuspešniji bez obzira što ga protivnici napadaju za utaju poreza i bankrotstva. 

Obećavao je da će vratiti poslove u SAD ali je  proizvodio odeću i šešire za kampanju u drugim zemljama. Osuđuje koruptivnu moć novca u politici ali se hvali kako je sam kupio uticaj. Obećava da će poslati ilegalne imigrante kući ali na njegovim građevinskim projektima rade radnici bez dokumenata, navodi Rojters. 

Tramp je heroj najtvrdokornijih konzervativaca. Kada je reč o ljudskim pravima, najveću pažnju posvećuje poštovanju  Drugog amandmana američkog Ustava koji propisuje da svaki građanin ima pravo da poseduje i nosi vatreno oružje.  Protiv je gej brakova i zalaže se za očuvanje tradicionalne američke porodice. 

Rođen je 14. jula 1946. u njujorškoj četvrti Kvins kao četvrto od petoro dece Fredija Trampa, koji će postati jedan od najvećih njujorških građevinskih preduzetnika i vlasnika nekretnina. Od oca je naučio vrednosti samopromocije i nasledio beskrupuloznu ambiciju.

Po sopstvenom priznanju, nije bio lako dete i u osmom razredu roditelji su ga poslali na Vojnu akademiju u Njujorku u nadi da će ga tamo nauciti disciplini. Nije nikada služio vojsku, jer je prilikom pregleda za regrutaciju za  rat u Vijetnamu proglašen je nesposobnim za vojsku. 

Diplomirao je na Univerzitetu u Pensilvaniji, a potom je poceo da radi u kompaniji svog oca koja je gradila u Kvinsu, Bruklinu i Stejten ajlendu i prema procenama imala 15,000 stanova. Trampovi su 1973. godine bili optuženi za rasnu diskriminaciju prilikom iznajmljivanja nekretnina ali su postigli nagodbu sa američkom vladom.

Sa zajmom od milion dolara od svog oca, Tramp je na kraju počeo da posluje na Menhetnu, gde je bio redovni posetilac ekskluzivnih klubova i stekao reputaciju ženskaroša. 

Ubrzo je postigao uspeh u nizu građevinskih poduhvata, a 1983.godine je otvorio Trampovu kulu od 58 spratvova gde se nalazi i njegov stan a i poslovno sedište firme.

Među drugim projektima su tenisiki tereni na Floridi, Plaza hotel u Njujorku i kazina.

Tramp nije uvek imao uspeha u svojim poduhvatima. Njegov Tramp univerzitet, Tramp hipotekarni zajmovi, Tramp aviolinija, i Tramp votka, nisu imali uspeha, ali pravi poraz je doživeo sa četiri kazina u Atlantik situiju kada je prema Timoti O'Brajenu, autoru knjige o njemu, morao da traži zajam od porodice da mu firma ne bi propala.

 Koliko je uspešan bio u brendiranju svog porodičnog imena govori i činjenica da preko 250 hotela, poslovnih zgrada, golf terena i drugih firmi nosi ime Tramp, a danas mu se bogatstvo procenjuje na oko 4 milijardi američkih dolara. 

Suzavac protiv demonstranata, dvoje povređeno

VAŠINGTON: Policija je danas upotrebila suzavac i uhapsila grupu demonstranata koji protestuju protiv novog predsednika SAD Donalda Trampa, a u incidentima povređene su dve osobe.

Mediji javljaju da je dvoje povređeno, dok AFP navodi da je najmanje jedna osoba povređena.

Ta agencija prenosi da dok Tramp drži inauguracioni govor, demonstranti protestuju u okolnim ulicama.

Tokom protesta došlo je i do incidenta, kada su maskirani mladići izašli iz gomile i počeli da šutiraju kante za smeće i razbijaju prozore prodavnica i banaka.

Tada je policija upotrebila suzavac i uhapsila nekoliko demonstranata.

Potpredsednik SAD Majk Pens položio zakletvu

VAŠINGTON: Novi potpredsednik SAD Majk Pens položio je danas zakletvu na Kapitol hilu.

Nakon njega, zakletvu će položiti i Donald Tramp, čime će postati 45. predsednik SAD.

Svečanosti prisustvuju njihove porodice, porodica Obama, članovi Kongresa i Vrhovnog suda SAD, brojni zvaničnici među kojima su i bivši predsednici SAD sa surpuga Bil i Hilari Klinton, Džordž Buš Mlađi i njegova surpuga Lora, kao i mnogobrojni građani.

Pens je 12 godina proveo u Predstavničkom domu Kongresa, a od 2013. je guverner.

Mediji ga opisuju kao trezvenog, mirnog, lojalnog, odanog, uzdržanog, veštog, elokventnog, dok on sebe opisuje kao hrišćanina, konzervativca i republikanca - tim redom.

Još kada je Donald Tramp polovinom jula obznanio da je njegov kandidat za zamenika predsednika Majk Pens, analitičari su to ocenili kao šahovski potez.

Pens bi mogao da bude most između ultrakonzervativnih republikanaca, koji sa Donaldom Trampom ne mogu mnogo toga da započnu.

Pens je protestant.

Odrastao je u Indijani, u porodici iz srednjeg sloja i u braku je već 30 godina. Nakon studija prava, radio je, između ostalog i kao advokat, ali i na radiju kao voditelj.

Guverner iz Indijane zastupa veoma konzervativne stavove. On odbacuje istopolne brakove, kao i pobačaj.

Od Kongresa je 2000. godine zatražio da stavi na raspolaganje novac za institucije koje mogu da pomognu ljudima da promene svoje seksualno ponašanje - čime je ciljao na homoseksualce.

 U Indijani je kao guverner postigao da na snagu stupi jedan od najstrožih zakona protiv abortusa u u zemlji.

Godine 2015. potpisao je zakon o religijskoj slobodi koji preduzećima daje slobodu, ukoliko je politika u sukobu s njihovim religijskim shvatanjima.

(Tanjug)