Sećanja na krvavi januar 1942.

priređeni su u Kikindi i Banatskom Aranđelovu. U dvorištu Kurije vence na spomen ploču na kojoj su uklesana imena i prezimena 30 žrtava fašističkog terora, položile su delegacije lokalne samouprave i SUBNOR-a, a poštu su odali i predstavnici ostalih boračkih organizacija i rodbina streljanih rodoljuba.

- Sećamo se ljudi koji su pobijeni samo zato što su želeli slobodu, samo zato što nisu želeli da budu robovi - rekao je predsednik OO SUBNOR-a Kikinde Nenad Dimitrijević, naglasivši da je 9.januar 1942. godine jedan od najtužnijih i najtragičnijih datuma u istoriji Kikinde, dan sećanja i tuge.



Istog dana u Banatskom Aranđelovu, streljano je 30 meštana tog sela, Podlokanja, Srpskog Krstura, Novog Kneževca i Crne Bare. Venci su juče položeni na spomen ploču na zgradi škole, odakle su rodoljubi odvedeni na streljanje u podnožju Lazinog brega, kao i na spomenik u Pravoslavnom groblju, gde je služen pomen. Na počinjeni zločin podsetili su predsednik MZ Banatsko Aranđelovo Dragan Nedeljkov i predsednik novokneževačke opštine dr Radovan Uverić, sa porukama da se zločini nikada ne zaborave i da se nikada više ne ponove.



M. Mitrović

 

Sećanje na stradale u Titelskoj raciji

TITEL: Parastosom u crkvi Uspenja presvete Bogorodice u Titelu, obeležena je 75-godišnjica od Racije u kojoj u pripadnici mađarske okupacione vojske 9. januara 1942. godine, na dan Svetog Stefana, zverski pobili i bacili pod led na reci Tisi 59 Titeljana, većinom Srba.



Sveštenici SPC, na čelu sa parohom Milošem Jevrosimovim, služili su parastos uz prisustvo predstavnika pokrajinske i opštinske vlasti, kao i brojnih građana. U porti su vence položili dr Milan Micić, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za kulturu, predsednica Skupštine opštine Titel  Vesna Knežević i zamenik predsednika opštine Titel Marinko Trivunović.



Iz Titela je poručeno da kao potomci treba da se sećamo nevinih žrtava po Božiću 1942. kada je na dan slave Svetog Stefana, kojeg su mnogi slavili, zbog mržnje i sprovođenja genocidne politike, vojska Mikloša Hortija ušla u Titel i počinila zločin sa ciljem da se preostali nemađarski narod natera na iseljavanje. U toj akciji mržnje, samo na području opštine Titel pobijeno je između 400 i 600 ljudi.



- Tragični događaji se ne smeju zaboraviti, a još važnije je da se to ne bi ponovilo da služi za nauk nama koji smo živi i generacijama koje tek dolaze - rekao je , između ostalog, Marinko Trivunović, zamenik predsednika Opštine Titel.

Ovaj tragični događaj obeležen je i u ostalim mestima opštine Titel, polaganjem venaca i parastosima u crkvama.



Ž. M.

Fašisti streljali, pa obesili rodoljube

ZRENJANIN: Na Žitnom trgu u Zrenjaninu  je obeležena 75. godišnjica od zločina iz 1942. godine, kada su fašisti streljali 30 građana srpske i romske nacionalnosti, a potom ih na tom mestu i obesili. Služenju pomena postradalima i polaganju venaca na spomenik, u ime Grada Zrenjanina, prisustvovali su zamenik gradonačelnika Saša Santovac i pomoćnici gradonačelnika Željka Milošević i Dragan Ćapin. Venac je položio i predsednik Gradskog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) Nedeljko Papić, a pomen ispred spomenika na Žitnom trgu služio je sveštenik Slobodan Čestić.



- Prisećamo se onih koji su dali svoje živote za slobodu, da bi stvorili drugačiju zemlju i da bi nam omogućili da danas živimo bolje. Sećajući se njih uzimamo na sebe obavezu da sprečimo da se tako nešto ikada više ponovi, da živimo u miru i da stvaramo bolju državu našoj deci i unucima – poručio je Santovac.



Na današnji dan, 1942. godine, u tadašnjem Petrovgradu, Kikindi, Dragutinovu (danas Novo Miloševo) i Banatskom Aranđelovu, nemački okupatori streljali su 150 komunista i njihovih simpatizera. Istog dana mađarski fašisti počeli su masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane Tise, u Bačkoj. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano je 60 Srba, što je takođe bilo povezano s delovanjem lokalnog pokreta otpora.



U Zrenjaninu su fašisti pogubili trideset rodoljuba, srpske i romske nacionalnosti, među kojima je bilo i skojevaca i partizana, zarobljenih u racijama tokom jeseni 1941. godine u nekoliko mesta u Banatu. Oni su streljani u dvorištu sudskog zatvora i potom preneti na Žitni trg, gde su jedan dan visili na vešalima, u znak odmazde prema akcijama antifašista u ovom gradu i okolini nakon aprilske okupacije. Ovaj zločin, po zamisli fašista, trebalo je da slomi otpor naroda i uguši njegove slobodarske težnje, ali je samo još više pojačao svest o potrebi suprotstavljanja okupatoru.



Ž. Balaban