Javna preduzeća ne smeju saplitati celu privredu

dočekala s rastom BDP-a od 2,75 odsto.

Tokom protekle godine investicije u našu zemlju povećane su za 6,1 odsto, zarade bez poreza i doprinosa su realno porasle za 2,5 odsto, nezaposlenost je u trećem kvartalu smanjena za 1,4 odsto, a industrijska proizvodnja je imala rekordan rast fizičkog obima od 4,3 odsto u odnosu na 2015.

Iako premijer u 2017. najavljuje rast BDP-a za preko tri  odsto i dalje smanjenje deficita, javnog duga i nezaposlenosti, stručnjaci smatraju da to neće moći da ostvari ukoliko vlada ne bude agilnija u reformi javnih preduzeća i rešavanja viškova zaposlenih, u reformi obrazovanja i razvoju konkurentnih grana privrede.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović očekuje da vlada u 2017. nastavi dugoročni program fiskalne stabilizacije, što će podrazumevati, pre svega, restrukturiranje i početak privatizacije velikih javnih preduzeća.

“Očigledno je da su dosadašnje mere fiskalne konsolidacije pozitivno uticale na dramatično smanjenje budžetskog deficita i zaustavljanje daljeg rasta javnog duga. Da bi se, međutim, stvorili uslovi za dugoročnu održivost jedne zdrave, konkurentne ekonomije, potrebno je završiti posao na restrukturiranju velikih javnih preduzeća”, rekao je Vlahović za  Tanjug.

On je dodao da od vlade očekuje početak važnih projekata koji se odnose na reformu obrazovanja i zdravstva, jer to, kako smatra, predstavlja temelj dugoročnog, inkluzivnog rasta koji je zasnovan na zdravnoj konkurentskoj poziciji.

S njim je saglasan profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin koji ističe da Srbija, imajući u vidu duboko kašnjenje u tranziciji za evropskim državama, mora da nastavi putem reformi.

“Nema razvoja malih i srednjih preduzeća, nema grinfild investicija u Srbiji bez sređivanja stanja stvari u javnom sektoru. Politokratsko upravljanje mora da se eliminiše korporativnim upravljanjem, sa jasnim pravilima, sa poštovanjem biznis planova i planova investicija, na način da ono što je vizija razvoja zemlje, se ostvaruje kroz naša najznačajnija javna preduzeća, kao što su Telekom, Elektroprivreda Srbije, Srbija šume, Srbijagas...”, rekao je Đuričin u izjavi za  Tanjug .

Kada se postigne efikasnost u tom sektoru doći će do rasta dohotka i profitabilnosti generalno, što će biti dobro okruženje za mala i srednja preduzeća.

“To će biti bolji ambijent, jer suština razvoja je da se poveća gustina relevantnih privrednih subjekata, a relevantni privredni subjekti su oni koji proizvode profit, a ne gubitke ili koji rešavaju neke druge političke patologije”, objasnio je Đuričin.

D. Vujošević

Ne sme da curi

Ukoliko negde “curi” u budžetu, odnosno ukoliko se ne reformišu javna preduzeća, neće moći da bude smanjenja poreza i doprinosa, a koje bi omogućilo da se mala privreda oslobodi tereta, istakla je profesorka Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju iz Beograda Ana Trbović.

„To restrukturiranje će svakako podrazumevati i rešavanje viškova zaposlenih. Ministar finansija je i tu najavio da postoje sredstva u budžetu koja su za to namenjena. Videćemo koliko će se tome ozbiljno prići”, rekla je Trbović.

Ona je dodala i da je dobra vest da je ove godine, za razliku od prethodne, Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije dobio budžet.