Terorizam u ime vere bez vremenskih ograničenja
Na početku ovog veka, terorizam je postao jedna od najopasnijih pretnji bezbednosti ogromnom broju država u svetu, a izgledno je da će se još agresivnije ispoljavati u bliskoj budućnosti.
Sistematsko izvođenje terorističkih smrtonosnih napada protiv teško odbranjivih ciljeva (civila), pored ostalog, ima za posledicu da je u opticaju shvatanje o nemogućem organizovanju i ostvarivanju uspešne odbrane od ove specifične agresije.
Dileme s tim u vezi su brojne, a svode se na dve opšte: da li težište odbrane treba imati na sprečavanju i suzbijanju takozvanih neopipljivih delatnosti ili smrtonosnih, ili bi ipak trebalo proporcionalno onemogućavati obe grupe terorističkih delatnosti. Po svoj prilici Evropska unija se prema ovom povukla u svoje nacionalne okvire. Broj bombaša samoubica je iz godine u godinu sve veći, što bi rekao jedan bezbednjak,jer teroristi vrbuju nedovoljno obrazovane ljude, a “ u praznu čašu može se svašta usuti”.
Upravo po navedenoj dilemi, Evropa nije uspela da postigne opšti dogovor, postala je kontinent reakcije, a ne prevencije. Po oceni stručnjaka, da se razmišljalo o prevenciji onda bi svoje snage usmerila da dolaznim ček pointima Evropske unije u Bugarskoj i Grčkoj, gde bi se činila identifikacija, registracija, kriminalistička obrada svakog migranta, odnsono profajling. Jedina država koja je od početka sprovodila deo tih mera bila je Republika Srbija i njene bezbednosne službe. Upravo po podacima dobijenih od naših službi suzbijeni su neki od napada u Evropi. Da li je Srbija učinila ono što je u njenoj moći u borbi protiv ove pošasti, pitali smo šefa Katedre za bezbednost na Fakultetu za inženjerski menadžment u Beogradu prof. dr Duška Tomića.
Koliko su uspeli džihadisti da nametnu strah u zemljama regiona i utiču na okupljanja građana, na primer za božićne i novogodišnje praznike?
- Evidentno je da je su teroristi čvrsto opredeljeni da ostvare svoje namere i u tom duhu sprovode aktivnosti, kao i da su njihove mogućnosti realne i da se mogu očekivati novi napadi. Zbog postojanja zatvorenosti obaveštajnih zajednica u nacionalnim okvirima ne postoji adekvatna obaveštajna saradnja, ali i pored svih tih nedostataka bitka sa sofisticiranim protivnikom se nastavlja, kao i sam život,kako kod nas tako i u regionu, i u Evropi.
Koliko je interesantna Srbija “islamskoj državi” u ovom momentu u srednjoročnim i dugoročnim planovima?
- Ne bih se rukovodio procenama da li smo manje ili više interesantni. ISIS razmatramo kao pretnju našem sistemu bezbednosti, jer politička platforma ISIS-a je stvaranje UME - jedinstvene muslimanske države, koja za njih nema vremenska ograničenja već je permanentni politički cilj. Stoga svaka naša rešenja moraju poći od premise o potencijalnoj opasnosti od delovanja islamističkih terorista, posebno zbog činjenice o regrutovanju kadrova “Bele Al kaide” i područnih ćelija ISIS- a na Balkanu.
Kako komentarišete šverc oružja, klasičnog i nekonvencionalnog, kroz našu zemlju prema teroristima?
- Putevi proliferacije oružja su zbog velike imovinske dobiti privlačne za sve koji se bave tim poslom. Mi smo na pravcu puteva ka zemljama koje su u ovom trenutku žarišta kriza.Drugo, na prostorima bivše Jugoslavije ostala je impozantna količina naoružanja koja se ilegalnim putem distribuira dalje. Ne čudi što su oružja sa ovog prostora korišćena i u Parizu i Madridu za izvođenje terorističkih napada...
Milorad Vujačić
Opširnije čitajte u našem štampanom prazničnom trobroju...