Jeremić torpedovao zajedničkog kandidata

Na našu odluku presudno će uticati mogućnost zajedničkog nastupa građanskih stranaka, koje bi podržale jednog kandidata, kaže u razgovoru za  „Dnevnik“ lider LDP  Čedomir Jovanović, naglašajući da su ti izbori jako važan politički posao i da im se mora ozbiljno pristupiti. Smatra da novi šef države mora biti oslonac građanima i da zato mora doći iz miljea šireg od stranačkog konteksta.



- Sebe ne doživljavam kao nekoga ko bi bio sposoban da odgovori na tu ulogu predsednika. Moj profil je kristalno jasan i politički i stranački. Ali mogućnost moje  pojave u predsedničkoj kampanji proizilazi iz činjenice da sam dužan da branim vrednosti LDP – a i da čuvam makar šansu da se u budućnosti realizuje politika koja danas očigledno nema dovoljnu podršku - objašnjava Jovanović

Sa takvim stavom dolazite u poziciju da vas opozicioni blok optuži da minirate zajedničkog kandidata, kakvog su oni zamislili?

-  Nije nam potrebna neka nova verzija Lilića, Milutinovića, ni Nikolića. Sve sam učinio da dogovora dođe i neću odustati od tog nastojanja. Ali najava Jeremićeve kandidature praktično torpeduje ideju zajedničkog kandidata i definiše novu listu prioriteta, na kojoj politički koncept na kojem je nastao LDP mora biti branjen. Vuk Jeremić je izraz kontinuiteta politike  koja je prelazila sa Miloševića na Koštunicu, sa Koštunice delimično na Tadića, Nikolića... On nije čovek bez političkog bekgraunda, a to što je radio u prošlosti u velikoj meri ukazuje na njegove buduće poteze, koji definitivno nisu onakvi, kakve po viđenju LDP –a predsednik trebalo da povlači. Nama  nije potreban novi sukob sa Zapadom, podgrevanje nacionalizma, mitomanija, niti politički milje u kome se Jeremić po pravilu do sada kretao. Tu mislim na čudnu osobinu da oslonce za svoju politiku traži na svakoj strani, ne postavljajući previše pitanje oko onog što je karakter te podrške koja ga prati.

Ko je po vama najbolji kandidat ?

- Predsednik Srbije ne može imati uporište u vrednostima devedestih, niti svoju šansu tražiti u problemima i posrtanju Zapada. On mora biti spreman da Srbiji kaže istinu, a Jeremić svakako na taj način nije do sada radio, niti pokazuje nameru da se distancira od onog što je njegov politički rezultat. Zato i pitam sa kim to opozicija misli da pobedi na predsedničkim izborima, sa kojim kandidatom, da li postoji u ovom trenutku neko ko može da „ izazove na crtu„ Vučića? Ako postoji neko ko ima 45 odsto naspram Vučićevih 50 posto, spreman sam i mojih pet, ili šest posto koliko kažu da sada imam, da uložim u tog dobrog kandidata. Za mene je nešto drugo ključno. Šansa koju ja vidim na njima je jedna faza konsolidacije i oporavka stranaka koje su praktično razorene Tadićevim  porazom na predsedničkim izborima.

Kakav je stav LDP prema vanrednim parlamentarnim izborima, da li su nam potrebni?

- Ne postoji ozbiljan argument za to. Kada se bavite politikom morate postaviti sebi pitanje kako vas drugi vide, kakvu poruku šaljeno Evropi, regionu kada smo u zadnje tri godine, imali tri puta vanredne izbore. Očigledan je problem to što smo i iz poslednjih izbora izašli bez dogovora u  društvu šta je potrebno uraditi i čini mi se ta mogućnost otvara sa  novim parlamentarnii izborima. Nama je potrebna evropska Vlada, a ja  u onome što okružuje Vučića ne vidim potencijal da Srbija rešava svoje probleme. Kad kažem evropska, mislim na Vladu evropske Srbije, a ne na nekakvu briselsku administraciju, ili odgovor na spisak želja koji bi nam bio prosleđen. O parlamentarnim izborima se govori u atmosferi konfuzije koja prati predsedničke. U Americi se godinu dana ranije zna ko će biti predsednički kandidati. Čini mi da Vučić te karte drži pod stolom pre svega zbog toga što još kalkuliše sa pritiscima kojima je izložen, jer pitanje predsedničkih izbora u Srbiji nikada nije bilo samo pitanje ljudi koji će za njega da glasaju, nego onih koji u budućem predsedniku traže neke svoje interese, a tu pre svega mislim na Rusiju. Stoga Vučićevo prolongiranje odgovora na to pitanje vidim kao kalkulisanje sa pritiscima i rizicima koji će pratiti jednu, ili drugu odluku – podršku Nikoliću, ili lični ulazak u predsedničku kampanju. Ako se on odluči za ulazak u trku, verovatno će sa sobom povući i dosadašnju vladajuću koaliciju u parlamentarne izbore.

Da li ste spremni da sednete za isti sto i razgovarate sa Aleksandorm Vučićem, kako bi Srbija krenula dalje?

- Čekajte, ja zbog normalne budućnosti pružam ruku Izetbegoviću i Bošnjacima, Albancima, Zagrebu sa sve tragično smešnom bananicom, a sa Vučićem to nemam pravo? Pa kako će Srbija biti mirna sa svima, što je preduslov čupanja iz živog blata koje nas davi, ako nije mirna sama sa sobom. Nema ja šta da pričam sa Vučićem o onome što je bilo, oko toga nemamo šta da dogovoramo, “lomili smo kičmu” jedan drugom 20 godina braneći svako svoje uverenje. Ali oko onoga što je pred nama moramo da razgovaramo, jer će nam Srbija nestati ako društvo ponovo vratimo u devedesete i neće biti dovoljno samo da se složimo oko politike. Moraće svako da uradi svoj deo posla. A to smeta svima koji u politiku unose svoju dijagnozu, umesto vizije.

Svetlana Stanković

Neka Čović napada, nisam zaboravio

Kao po pravilu, periodično se pojavljuj zahtevi za rešavanje političke pozadine Đinđićevog ubistva, a u sklopu toga i spekulacije o vašoj navodnoj umešanosti. Kako komentarišete optužbe  Nebojša Čovića na vaš račun ?

-  Rešavanje tog pitanja  je nad mojom glavom, kao i nad glavama svih onih koji su deo svoje životne misije posvetili istini o 12. martu. Iskreno da kažem, neka Čović napada. I kad bi odlučio da ćuti to ne bi pomoglo da zaboravim ulogu koju je imao u svemu onome što je na kraju dovelo do 12. marta i njegovo ponašanje u danima nakon toga. A bili smo u vladi sa njim, kao što sam bio u koaliciji sa Koštunicom. Ne mogu da kažem da mi je zbog toga žao, jer političari nemaju pravo na takav stav. Ali sama činjenica da sam pomogao da oni dođu vlast, mene obavezuje da Srbiju zaštitim, pošto znam šta su u stanju da urade, na osnovu toga šta su radili pre i posle 12. marta.