Bolje i nesavršen zakon, nego nikakav

predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića koje je dao tokom skupštinske raspave o Budžetu za narednu godinu.

- Potrebno je doneti krovni zakon koji bi uredio prihode AP Vojvodina, ali isto tako pokrajina mora da preuzme i određene obaveze - poručio je Vučić u Narodnoj skupštini početkom decembra.

Vučić je rekao da osim prava na prikupljanje naknada, Vojvodina nema izvornih prihoda, već da su to sve izvorno republički prihodi, te izrazio želju da se otvori „dodatna diskusija o Vojvodini u Parlamentu, jer je po pitanju ukupnih sredstava kojima pokrajina raspolaže stvorena papazjanija”. Premijer je podvukao da, osim o izvornim prihodima AP Vojvodina, treba razgovarati i o obavezama koje ta pokrajina mora da preuzme.



- Ne zna niko da mi odgovori kakve su to obaveze Vojvodine. Nije lako da se odgovori. Zato treba da sednemo svi zajedno i da se dogovorimo, jer su sve teške i ozbiljne obaveze na Republici - rekao je Vučić.Kako je kazao, nema problema da se izdvoji i više novca kojim bi Pokrajina upravljala, ali je napomenuo da ne može da „dođe više novca, a da se ne zna na šta se on troši”.



On je dodao da veruje u novu pokrajinsku Vladu, jer smatra da oni razumeju da novac ne treba da služi da bi se tek onako potrošio i „bacio u rupu”, već da treba da posluži za strateške i važne projekte na nivou Vojvodine.- Tada pokrajinska Vlada itekako ima smisla i na pametan način te pare troši. Tada može i bolje da vidi od republičke Vlade i onda je ona taj stepenik koji ima veći značaj - zaključio je Vučić.



I predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je za „Dnevnik“ uoči skupštinske sednice na kojoj je donet Budžet Pokrajine za 2017. godinu da se nada da je ovo poslednja pokrajinska kasa koja se utvrđuje bez zakona o finansiranju.

- Bolje da imamo i nesavršen zakon, nego da ga uopšte nemamo. Nepostojanje zakona je upravo i uzrokovalo ovu potpuno nespecifičnu situaciju u kojoj se Vojvodina nalazi i to je pogodovalo da se sredstva sa kojima su naši prethodnici gazdovali upotrebljavaju, najblaže rečeno, na neracionalan način.



Moramo da definišemo izvore prihoda i ugradimo ih u zakon i da definišemo obaveze pre svega kada je reč o ustanovama, organizacijama, oblastima, poverenim poslovima i čitavom nizu drugih pitanja u kojima će Pokrajinska vlada i Skupština Vojvodine imati svoju nadležnost. Kada se na jednom mestu kroz zakon obuhvati ceo jedan spektar tih pitanja, mislim da će nam biti lakše ne samo da napravimo predvidiv višegodišnji model razvoja AP Vojvodine, već i da izbegnemo sve zamke dogovaranja i sporazumevanja oko nečega što treba da bude definisano zakonom.



A dogovaranje i sporazumevanje rađalo je, videli ste to na primeru Vojvodine proteklih godina, obrasce koji su doveli do velikih problema, do gubitaka sredstava, do ulaganja u one oblasti koje nisu mogle da odraze dobit i da ga vrate u Budžet direktno ili indirektno i to mora biti praksa koja će ostati iza nas. Zato je važno donošenje zakona o finansiranju – kazao je Mirović.



Branislav Bogaroški, šef Poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Vojvodine kaže da je usvajanje zakona o finansiranju neophodno jer Budžet Vojvodine „ni ove godine nije u skladu sa Ustavom“.

- Prošlo je osam godina od poslednjeg roka za donošenje zakona o finansiranju, po ustavnom zakonu koji je donet zajedno sa Ustavom. Za to vreme republičkom Vladom je prve četiri godine upravljala Demokratska stranka, a poslednje četiri SNS. To samo pokazuje da ko god je na vlasti na nivou republike nema volju da sprovede svoju ustavnu obavezu i da na ustavom i zakonit način reguliše finansiranje AP Vojvodine – navodi Bogaroški za naš list.



On je podsetio na Platformu za izradu zakona o finansiranju Vojvodine koju je donela Skupština Vojvodine pre tri godine i da je ta platforma i dalje na snazi, jer je nova koalicija nije stavila van snage.

- Platformom su predviđeni i izvorni prihodi, ali i decentralizacija Poreske uprave Srbije kao način da se uredi prikupljanje poreza na teritoriji AP Vojvodine i finansiranje nadležnosti pokrajine u skladu sa Ustavom. Mi i dalje stojimo na stanovištu da je potrebno imati izvorne prihode u skladu sa Ustavom i utvrditi procent učešća u porezima koji se skupljaju na teritoriji AP Vojvodine.

Ako se ne slaže sa tom platformom, Pokrajinska vlada bi trebalo da predloži novu platformu. Isto je činjenica da je bio sastanak pokrajinske i republičke vlade, da se pričalo o mnogim temama, a da tema o donošenju zakona o finansiranju nije bila na dnevnom redu iako je to najbitnija tema za funkcionisanje Vojvodine. To mi unosi skepsu da će taj problem biti rešen u nekom kraćem vremenskom periodu – zaključio je Bogaroški.



I Savez vojvođanskih Mađara pokazao je nameru za što skorijim donošenjem krovnog dokumenta koji će konačno regulisati finansiranje Vojvodine, jer ga je integrisao u zajednički dokument potpisan sa Srpskom naprednom strankom. Naime, Koalicioni sporazum o zajedničkom programskom delovanju i učešću u Vladi Republike Srbije koji su predsednici SNS-a i SVM-a  Aleksandar Vučić i Ištvan Pastor potpisali 14. avgusta ove godine sadrži i programske prioritete, gde se kao druga tačka tog sporazuma navodi „u najskorije vreme će se pristupiti izradi zakona o finansiranju AP Vojvodine“. 



U razgovoru sa „Dnevnik“ predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor kaže da nerešavanje pitanja donošenja zakona o finansiranju koji je, kako ocenjuje, jedan od najvažnijih zakona za Vojvodinu, traje već skoro deceniju i da se ta tema posebno pominje kada se donosi Budžet ili rebalans pokrajinskog Budžeta, pa je tako bilo i na poslednjoj skupštinskoj raspravi o Budžetu Vojvodine za 2017. godinu.



- To je veoma bitno pitanje, ne samo sa finansijskog aspekta, već i sa aspekta uređenosti i poštovanja principa vladavine prava. Svi to govore. I oni koji su imali šansu dugi niz godina da to pitanje reše i oni koji su sada u poziciji da to pitanje reše. Ja mislim da bi to pitanje trebalo postaviti u malo širi kontekst. Jer ne radi se samo o zakonu o finansiranju, nego se radi i o Zakonu o nadležnostima koji je pretrpeo određene udarce od strane Ustavnog suda Srbije.

Mislim da bi prvo  trebalo definisati, doneti u skladu sa odlukom Ustavnog suda, Zakon o uređivanju pitanja nadležnosti, a nakon toga odmah i zakon o finansiranju, jer su te dve stvari usko povezane. Ukratko, očekujem da se u 2017. godini ova dva pitanja reše. Mislim da za to postoji politička volja i potrebna parlamentarna većina, bez obzira da li predlagač zakona bila pokrajinska Skupština, što je ustavna mogućnost, bilo da zakone utvrdi Vlada Srbije i prosledi ih Skupštini Srbije na usvajanje – rekao je Pastor i podsetio da se u koalicionom sporazumu sa SNS navodi zajedničko opredeljenje dve stranke i za donošenje zakona o nadležnostima.



On je rekao da bi bilo dobro da se oko ova dva zakona postigne što je širi mogući politički konsenzus i da ta rešenja budu ustavno-pravno utemeljena. Govoreći o platformi pokrajinske Skupštine za izradu zakona o finansiranju iz 2013. godine u čijem su donošenju učesvovali i poslanici SVM-a, predsednik ove stranke naglasio je da  postoji dosta usvojenih dokumenata vezanih za ovaj zakon, i da se za njegovu izradu ne mora kretati od nule. Pastor je napomenuo da je u vreme ministra Lazara Krstića oformljena radna grupa za pripremu stručne platforme za zakon o finansiranju Vojvodine, ali da ti dokumenti nisu dostigli normativni nivo.



- Sve te papire treba ponovo staviti na sto. Nije se puno toga u međuvremenu izmenilo u odnosu na generalnu situaciju, tako da posao treba početi i osvežavanjem znanja u odnosu na dokumente, materijale, dogovore i ona moguća rešenja koja su već, na neki način, stavljena na papir – rekao je Pastor.



Aleksandar Savanović

 

Važni su i politički razlozi



Za potpredsednika SNS i šefa Poslaničke grupe „Aleksandra Vučić – Srbija pobeđuje“ u pokrajinskom parlamentu Milenka Jovanova donošenje zakona o finansiranju ima i svoje političke razloge.

- Važno je da više ne postoji spremnost da se i ovo pitanje zloupotrebi u pravcu stvaranja jaza između republičke i pokrajinske vlade, što je bio slučaj u prethodnom periodu. Podsetiću na to da je bivša pokrajinska vlast, a u skladu sa njihovim idejama o faktičkom podržavljenju Vojvodine, imala nameru da predloži rešenja koja bi dovela do potpunog razbijanja jedinstvenog fiskalnog sistema Srbije i faktičkog formiranja dva paralelna sistema, Srbije i Vojvodine, koji gotovo da ne bi imali nikakvih dodira. Mi, za razliku od prethodne vlasti, smatramo da ovaj zakon treba da bude usklađen sa Ustavom i sa ukupnom državnom organizacijom Srbije, ali i da se njime stvori jasan i stabilan sistem finansiranja za pokrajinske institucije i potrebe građana u Vojvodini – zaključio je Jovanov.