„Frejm“ predstavio „Stori“

Na koncertu u Srpskom narodnom pozorištu, sa ekipom muzičara, Novkov (harmonika) je predstavio drugi album svog orkestra „Frejm“, nazvan „Stori“.

Osnovne karakteristike novog albuma Novkova i „Frejma“ su nežnost i toplina, koje u velikoj meri proizilaze iz akustičnog pristupa, veoma lepo zabeleženog na studijskom snimku. Muzika Novkova i „Frejma“ je i duboka, pomalo setna, meditativna. U zamišljenoj strukturi albuma, ona je i dramatična, pošto se kompozicije, jedna za drugom, nižu podvedene u poglavlja, kao u nekoj knjizi. Nakon mirnog i romantičnog uvoda u kojem se kao potencijalni hitovi ističu kompozicije „San“ i „Crveni karanfil“, sledi ritmički burna razrada u formi muzike pogodne i za ples („Hedonizam“, „Dan posle“), a zatim i emotivan, katarzični završetak u harmonski složenijim strukturama („Daljinsko upravljanje“, „Plastično srce“, „Epilog“) i rečju autora koja podseća na hepiend („La kolo“). 



Harmonika kao vodeći instrument uopšte nije nametljiva, naprotiv. U instrumentalnoj muzici dovoljno je retka i egzotična sama za sebe. Ona samo boji dijalog koji pokreće i koji, zahvaljujući aranžerskom umeću, kao da se razvija sam od sebe. Tonovi koji se mogu čuti lako podsećaju na Mediteran, Latinsku Ameriku, ali ima tu i Orijenta i prostranstava Srednje Evrope, nekog „divljeg“ romskog srca, domaćih folk motiva... Jednom poznatom sintagmom, reklo bi se njorld music, lako bi se bilo setiti i Borisa Kovača, mada bi to neminovno bilo uprošćavanje drugih i drugačijih kvaliteta muzike Lazara Novkova i orkestra „Frejm“.



Nova muzička priča Lazara Novkova i „Frejma“ na koncertnom predstavljanju u Srpskom narodnom pozorištu imala je i svoju scensku dimenziju. „Raštrkanost“ ansambla, dizajn svetla, glumica Emina Elor koja pali i gasi „muzičku kutiju“ u svojoj sobi, dok čita knjigu u samoći pogodnoj za razne misli, osećanja, pretvorila je „Stori“ u intiman doživljaj.



U gotovo besprekornoj tonskoj slici, urpkos smelom rasporedu orkestra mimo očekivanih konvencija, frontalnog usmerenja na publiku koja, istina, na Kamernoj sceni SNP-a i sedi na više, umesto na jednoj strani, muzičari su briljirali svojom pažljivošću za celovitost pristupa na kojoj potencira Novkov. Vladimir Ćuković (violina), Siniša Mazalica (kontrabas), Ištvan Čik (bubnjevi i perkusije) i, umesto opravdano odsutnog Vladmira Opsenice, Nenad Patković (gitara), poznata su imena na novosadskoj muzičkoj sceni i okosnica su „Frejma“, koji je u ovom slučaju dodatno atraktivnim učinila flautistkinja Milena Jančurić. Jedna zaista lepa priča.

Igor Burić