Prehlade obaraju mlade

Po rečima naše sagovornice, načelnice Službe opšte medicine Doma zdravlja „Novi Sad“ prim. dr Tatjane Egić, broj pacijenata koji im se javljaju je u granicama uobičajenim za ovaj period godine.

– Po podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, od 13. decembra do sada su registrovana tri pacijenta obolela od gripa, uzrasta od 14, 64 i 81 godine – kaže Tatjana Egić. – Najviše oboljenja sličnih gripu registruje se u uzrastu od 15 do 29 godina. U ovom periodu godine dominiraju akutne respiratorne infekcije, odnosno prehlade, koje može izazvati više od 200 vrsta virusa, a najzastupljenije su među najmlađom populacijom. Prošle nedelje, 14. decembra, Dom zdravlja je dobio 180 novih doza vakcina, a njihova isporuka zavisi od količina raspoloživih u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

Po rečima naše sagovornice, prehlada i grip spadaju u grupu kapljičnih infekcija. Obolela osoba tokom kašljanja, kijanja ili govora izbacuje u svoju okolinu sitne kapljice, koje sadrže uzročnike oboljenja, a one se dalje prenose vazduhom i dospevaju do drugih osoba koje ih udisanjem unose u organizam. Na taj način se bolest prenosi na zdrave osobe, ali to nije jedini način zaraze. Zdrava osoba se može zaraziti i dotičući inficirane površine i prenoseći ih u svoj nos i usta.

– Prehlada se veoma brzo širi, uobičajeno traje oko nedelju dana, ukoliko se ne iskomplikuje bakterijskom infekcijom – rekla je Tatjana Egić. – Obično počinje postepeno, odlikuje se normalnom ili blago povišenom temperaturom, začepljenjem ili curenjem nosa, kijanjem. Glavobolja, bolovi u grlu i kašalj se takođe mogu javiti, ali su blažeg intenziteta u odnosu na grip. Sezonski grip izaziva virus influence i nastaje naglo, uvek je praćen visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, osećajem umora i iscrpljenosti, kao i suvim, neugodnim kašljem. Za razliku od prehlade, začepljenost nosa i kijanje se kod gripa ređe javljaju.

Da bismo se zaštitili od tih neprijatnih „posetitelja”, po savetima naše sagovornice, neophodno je unositi što više toplih napitaka (čaja i pileće supe) i limunada, konzumirati sveže voće i povrće – zbog visokog sadržaja vitamina, minerala, antioksidansa i biljnih vlakana. Takođe je veoma bitno vlažiti vazduh u prostorijama u kojima se boravi, redovno provetravati ih, a uz sve to, preporuka lekara je i što više mirovanja i odmaranja.

– Terapija je uglavnom simptomska – rekla je Tatjana Egić. – U slučaju glavobolje, bolova u mišićima i temperature više od 38 stepeni Celzijusa, mogu se koristiti lekovi za snižavanje temperature. Grebanje u grlu smanjuje se sisanjem oribleta, upotrebom sprejeva za grlo i ispiranjem grla čajem od žalfije, dok se za smirivanje kašlja mogu koristiti sirupi, najčešće biljnog porekla. Protiv sekrecije iz nosa mogu pomoći inhalacije i sprejevi na bazi morske soli. Antibiotici ne smeju da se uzimaju samostalno, na svoju ruku, jer oni ne deluju na virusne infekcije, stoga je preporuka da se svaki pojedinac konsultuje sa svojim izabranim lekarom o primeni određenih terapija.

Jedan od saveta naše sagovornice je i da je, ukoliko se posle dva do tri dana stanje bolesnika ne poboljša i ako se temperatura održava iznad 39 stepeni Celzijusa, ili se stanje pogorša pojavom novih simptoma, obavezno što pre se javiti ordinirajućem lekaru.

I. Mikloši