Ljubav i topla garderoba najpotrebniji

 moraju da imaju odgovarajuću garderobu za nadolazeće hladne dane. Iako im je najneophodnija topla odeća i obuća, novogodišnji period je mališanima i po drugim stvarima poseban.

– Meni ne treba ništa osim ljubavi Svratišta, koju uvek dobijam, za šta im hvala – kaže jedna korisnica te ustanove, u čijim prostorijama boravi s malom ćerkicom. – Uvek mi pomažu oko svega. Prošle godine sam dobila paketić i za sebe i za svoje dete. Pre nekoliko meseci sam dobila patike, a higijenu za ćerku.

Muški, snažniji deo mladih koje smo zatekli pri poseti, kažu da im najviše treba toplija obuća jer im bude hladno kada tokom zime skupljaju sekundarne sirovine. Ipak, bez obzira na sve, svi se uvek najviše raduju paketićima.

– Mi već polako počinjemo da sakupljamo i pripremamo novogodišnje paketiće i nadamo se da će i ove godine oni biti personalizovani, što znači da svako dete dobije paketić sa svojim imenom i prezimenom u kojem će biti nešto što je u skladu s interesovanjima, uzrastom i polom tog deteta – kaže koordinatorka Svratišta Daliborka Batrnek Antonić, navodeći da svi zainteresovani mogu doneti ono što žele svakog dana od 8 do 20.30 časova. – Ako neko može da donira i slatkiše ili igračku, to bi nam bila i te kako velika pomoć. Svakodnevno dobijamo donacije u polovnoj odeći od građana, i više puta sam rekla da sam ponosna, kao neko ko je rođen u Novom Sadu, što ljudi pokazuju toliku solidarnost. To je ogromna pomoć, ali i nauk našoj deci, poruka da su i oni važni članovi našeg društva.

Kako za sada statistika kaže, ove godine je Svratište imalo više korisnika nego lane, a taj broj će se dodatno promeniti kako naiđu hladniji decembarski i januarski dani, kada prostorije te ustanove budu praktično prepune. Za sada ih dnevno bude maksimalno do 55, a gužva se povećava ili smanjuje u zavisnosti od toga ko je kad u školi.

– Ovo je druga godina otkako je Grad preuzeo odgovornost, i mi bez straha dočekujemo zimu, ne brinemo da li će nam neko ostati gladan ili će nam neko biti ispred vrata zbog malog prostora. Ovde sad ima dobrih uslova za rad, ali bi nam odgovaralo kada bismo imali više osoblja jer u nekim smenama bude sam vaspitač s grupom od 30 dece – ističe Daliborka. – Što se tiče škole, voleli bismo da su redovniji. Strogo pratimo spisak po nedeljama ko kada treba da bude u školi jer oni u toku časova ne mogu biti ovde. Škola je jedini način na koji ta deca mogu promeniti sudbinu svojih roditelja. Tako sad imamo tri srednjoškolca koja idu u redovne škole.

L. Radlovački

Deci ulice ne treba davati novac

Veoma važnu ulogu u sklanjanju dece s ulice imaju sami građani, koji ne bi trebalo da daju novac, već da svako dete upute ili odvedu u Svratište.

– Svako dete koje nam dođe na vrata, bez bilo kakvog ličnog dokumenta, može se okupati, jesti, dobiti čistu odeću. To, upravo, jeste ono po čemu je Svratište fleksibilnija usluga u odnosu na ostale usluge iz sistema jer nama ne trebaju nikakve potvrde o vakcinaciji, da li je dete redovno u školi ili ne. Mi smo tu da zadovoljimo osnovne potrebe i ne pitamo da li je dete iz Novog Sada. U tom smislu će građani više zaštititi dete i veću uslugu će mu učiniti ako ga uputi na Svratište jer to dete tako može zadovoljiti osnovne potrebe, a mi da vidimo da, ako je porodica tog deteta životno i zdravstveno ugrožena, uključimo i druge službe – kaže koordinatorka Daliborka Batrnek Antonić.