Stiže vrema jeftinijih kredita za mali biznis?

Najviše novca dodeljeno je za projekte samozapošljavanja, a mali biznismeni novac su tražili i za sufinansiranje nabavke opreme. O tome da li je novac namenjen preduzetnicima potrošen racionalno uvek se može diskutovati jer kada se novac obezbeđuje na taj način, uvek se javlja dilema da li ga dati direktno preduzećima ili obezbediti malim biznisima povoljnije kredite, odnosno omogućiti subvencionisane kamate. Iz Ministarstva privrede nedavno je stigla najava da će naredne godine intenzivno sarađivati s bankama. Cilj je da se kroz razne programe na tržišnim principima omoguće povoljniji uslovi kreditiranja za taj segment privrede. Očekuje se da dve banke 2017. godine počnu da finansiraju start-ap programe, a tu su i konkursi za sufinansiranje proizvodnih programa i nabavku opreme.  

 

Na koji način bi bilo najcelishodnije utrošiti ostatak sredstava od ove godine, a i drugi novac, da bi se omogućio ne samo opstanak već i razvoj malih biznisa kod nas?

 

– Smatram da poljoprivredna gazdinstva treba da dobijaju subvencije direktno, odnosno po grlu stoke ili po hektaru – kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. – Drugačiji pristup treba imati kada su u pitanju druge vrste malih biznisa. U tim slučajevima bolje je ići preko banke uz subvencioniranje kamata. Bankari znaju kako da obezbede novac putem zaloga ili hipoteke, kao i da procene biznis. Time se izbegava situacija da se taj novac u suštini baci – zbog dobre ideje, koja od početka nije imala šanse da se pretvori u uspešni tržišni biznis.

 

Jedna od banaka koje u fokusu imaju mali biznis i preduzetništvo je Oportjuniti. Predsednik Izvršnog odbora te kuće Vladimir Vukotić kaže da je za kreditiranje apsolutnih početnika u biznisu veoma bitno da država napravi dobra institucionalni okvir. 

 

– Tek tada ti poslovi imaće šanse da opstanu pa će, samim tim, i za banke biti zanimljiviji – ističe Vukotić. – U zemljama Evropske unije baš i nisu česti aranžmani pomoći direktno preko banaka, već se takva sredstva plasiraju uglavnom putem fondova, agencija. Oportjuniti banka ima već pripremljen ozbiljan program saradnje s dve međunarodne institucije, tako da bi novac pod povoljnijim uslovima trebalo dogodine da stigne do naših klijenata. 

 

Malim privrednicima i preduzetnicima odgovaraju obe mogućnosti, ali se na skupovima koji su posvećeni razvoju preduzetništva često može čuti da bi od svih pomoći najbolje došla ona koja se odnosi na smanjenje obaveza. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED nedavno je predložila da se u 2018. godini privredici-početnici oslobode plaćanja doprinosa za zaposlene, a ta ideja prihvaćena je u okviru zvaničnog programa borbe protiv sive ekonomije. 

 

– Na taj način bi se početnicima u biznisu pomoglo da lakše prebrode probleme na startu – kaže savetnik u NALED-u Ivan Radak. – To je ujedno i program koji pomaže smanjenju sive ekonomije, koja je u Srbiji veliki problem. Naime, zbog visokih troškova početici često počinju biznis u sivoj zoni, ili se tu sele kada izračunaju da im je opstanak ugrožen kada plate sve obaveze. Za narednu buyetsku godinu samo zakasnili, ali očekujemo da te olkašice zažive 2018. godine.

D. Vujošević

 

Važno je nastaviti

Koordinator za preduzetništvo u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Gračanac kaže da je bitno da se pomoć preduzetnicima nastavi, kao i da je i dalje je potrebno pomagati žensko preduzetništvo, preduzetništvo mladih i socijalno preduzetništvo, a da bi programi trebalo da budu usmereni na pomoć početnicima. Uz to, istakao je da je veoma bitno da se preduzetnicima obezbedi nabavka opreme pod povoljnijim uslovima, isto tako i obrtna sredstva uz beneficije, odnosno da ugovori budu povoljniji od komercijalnih.

 

– Do sada je program podrške preduzetnicima išao preko Fonda za razvoj i Razvoje agnecije Srbije – rekao je Gračanac. – Važno je da se pomaže, a manje je bitan institucionalni okvir preko kojeg će to ići. Očekujemo da se naredne godine donese zakon o finansiranju mikropreduzetništva, a time bi tim osteljivim biznisima novac bio dostupan pod povoljnijim uslovima.