„Petrohemija” ima tržište i nema višak radnika

No, i pored toga, bitka za rešavanje sudbine jednog od najvećeg izvoznika petrohemijskih proizvoda i dalje je neizvesna jer država ima težak zadatak da pronađe strateškog partnera za „Petrohemiju”.

Dugovi „Petrohemije” iznose oko 400 miliona evra, a taj petrohemijski kompleks najviše duguje „Naftnoj industriji Srbije”, JP „Srbijagas”, Fondu za razvoj, „Elektroprivredi Srbije” i „Lukoilu”. U Ministarstvu privrede ističu da je dogovor o dugovanju s „Lukoilom” postignut, a da je s NIS-om u završnoj vazi. Državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović objašnjava da je ideja da se kroz konverziju dela dugova, kroz otpis dela i na kraju kroz izmirenje dela duga tim dvama komercijalnim poveriocima stvore uslovi da se usvoji Unapred pripremljeni plan reorganizacije „Petrohemije”, s jedne strane, a s druge, da se s NIS-om napravi dugoročan aranžman o kontinuiranom snabdevanju „Petrohemije” sirovinama. To bi trebalo da znači da se nakon rešavanja finansijskog restrukturiranja dugovanja pripremi novi Unapred pripremljeni plan reorganizacije za „Petrohemiju” da bi se lakše našao stateški partner.

Inače, u „Petrohemiji”, čiji je većinski vlasnik država, a NIS ima 13 odsto vlasništva, radi više od 1.400 radnika, i svi čekaju da se nađe rešenje da bi fabrika nastavila da radi. Zlatko Bekić iz sindikata HIP-a „Petrohemija” naglašava da nije dovoljno isticati koliki su dugovi dok se ne analizora njihova strukture i način na koji su nastali. Zato, po njima, rešenje nije samo u otpisu dugova već u iznalaženju načina da ta fabrika za preradu nafte i proizvodnju petrohemijskih proizvoda nastavi da radi i bude konkurentna, a kada to postane, biće posla i za sadašnje radnike, ali i nove.

Država upravo to pokušava da učini  jer je svesna toga da, posle faze finansijskog restrukturiranja, sledi teži deo posla, a to je pronalaženje strateškog partnera pošto „Petrohemija” ima potencijala za opstanak na tržištu i zadržavanje postojećeg broja zaposlenih. Tim pre što viška zaposlenih nema i što svi i sada rade punom parom.

Naime, od deset zemlja jugoistočne Evrope, s više od 65 miliona stanovnika, „Petrohemija” praktično jedina

raspolaže operativnim kapacitetima za proizvodnju polietilena i sopstvenim sirovinama. Kod stirena je prednost „Petrohemije”još izrazitija jer u krugu od 1.000 kilometara nema nijednog sličnog postrojenja. Veliki potencijal za plasman proizvoda „Petrohemije” je tržište Turske, zbog jake gumarske industrije.

LJ. Malešević

Pozitivno poslovanje

Već drugu godinu zaredom „Petrohemija” beleži pozitivno tekuće poslovanje. Tako je u prvih devet meseci ove godine ostvarena dobit od 40 miliona evra, a do kraja godine bi neto dobit mogla biti i veća od 50 miliona evra.