Radovan Karadžić uložio žalbu Haškom tribunalu

i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine.

Karadžić u žalbi na 238 stranica naveo 48 "suštinskih i proceduralnih grešaka Sudskog veća" koje su dovele do toga da 24. marta bude osuđen, prenosi Fena.

"Ukoliko se ne isprave, suđenja s greškom i nefer presude, poput moje, samo će ubrzati bekstvo država poput Južne Afrike i Rusije od međunarodnog pravnog sistema jer je sistem politizovan i zasnovan na dvojnim standardima. To bi moglo da uništi mogućnost za međunarodnu pravdu", naveo je Karadžić u žalbi.

U delu žalbe koji se odnosi na genocid u Srebrenici, on je naveo da "nikada ozbiljnija osuda nije stajala na labavijim nogama". 

"Zaključak Sudskog veća da sam učestvovao u ubistvima zarobljenika u Srebrenici na osnovu nejasnog presretnutog razgovora je nesiguran, neosnovan i netačan", naveo je. 

Karadžić je uložo žalbu i na deo presude kojim je proglašen krivim za terorisanje građana Sarajeva. 

On se žalio i da su njegove izjave o političkoj autonomiji, a u vezi sa zločinima na području 20 opština u BiH, protumačene kako bi se izvukao zaključak o etničkom čišćenju.

Bivši predsednik RS se žalio i na sam postupak, jer su mu, kako kaže narušena prava. Među kojima je i kršenje obaveze tužilaca Haškog tribunala da mu dostave sve dokaze, ali i odluka da mu se ne dozvoli da sam sebi postavlja pitanja.

Karadžić je naveo i da su njegova prava narušena, jer sudsko veće nije naložilo Ratku Mladiću da odgovara na pitanja kada je pozvan za svedoka. Mladiću se sudi za iste zločine kao Karadžić, a trenutno je u toku iznošenje završnih reči.

Haško tužilaštvo je takođe uložilo žalbu na Karadžićevu presudu, zatraživši da bude proglašen krivim za genocid počinjen 1992. godine. 

Karadžić i haški tužioci će do kraja februara uložiti odgovore na žalbe suprotne strane, a usmeno izlaganje žalbi bi trebalo da bude održano na proleće 2018. godine, a konačne presude se očekuju godinu dana kasnije.

(Tanjug)