Tartufi u Sremu na udaru švercera

 krivično delo nedozvoljene trgovine. Prilikom kontrole njegovog automobila marke „reno”, policija je u prtljažniku pronašla 25 kilograma tartufa.

Osumnjičeni će uz izveštaj o policijskom hapšenju biti doveden na saslušanje u Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici. Protiv 42-godišnjeg meštanina koji je bio u društvu uhapšenog i koji se takođe sumnjiči za pomenuto krivično delo, biće podneta krivična prijava nadležnom tužilaštvu.



U proteklih nekoliko godina srpski carinici su na graničnim prelazima sprečavali pokušaj krijumčarenja tartufa, gljive koja u svetu važi kao poseban delikates. Ona nije zaštićena CITES konvencijom, ali jeste zaštićena nacionalnim propisima pa je za njen izvoz potrebna posebna dozvola.

Inače, tartufi su najskuplja gljiva na svetu, a crni tartuf, po oceni stručnjaka, po kvalitetu spada u sam vrh najboljih konzumnih gljiva i prava je poslastica za sladokusce. Upravo zbog toga njegova cena u pojedinim državama, a pre svega u Francuskoj, Italiji i Španiji, dostiže i više od 1.000 evra kilogram. Stručnjaci takođe tvrde da je poseban specijalitet beli tartuf i da je njegova cena znatno viša.



Mada u mnogim krajevima Srbije ima tarfuta, oni do ekskluzivnih restorana u svetu uglavnom stižu preko crnog tržišta. Naše tartufe najčešće kupuju Sovenci, Hrvati i Italijani i prodaju ih kao svoje, što je razlog da oni ovde imaju deset puta manju cenu nego na evropskom tržištu. Otuda i naši sakupljači znatno manje zarađuju od „kolega” u drugim evropskim državama u kojima se one mogu naći.



Pošto tartufi žive pod zemljom, njihova berba obavlja se uz pomoć posebno obučenih pasa koji njuhom otkrivaju podzemne gomoljače i ukazuju samo na zrele primerke. Zavisno od vrste, tartufi rastu na dubini od 10 do 70 centimetara, a po boji dele se na bele i crne, a postoji i posebna vrsta tuber magnatum, koja košta gotovo neverovatnih 8.000 evra kilogram.



Najviše lovaca na tartufe i tragača za njima ima u okolini Niša, Gayinog Hana, Paraćina, ali i šumama zapadnog Srema, i to Bosutskim i Morovićkim šumama, Nacionalnom parku „Fruška gora”, a kao prirodna staništa te skupocene gljive navode se Platičevo, Grabovci, Ogar i Klenak. Sakupljači tartufa, koji s psima tragačima obilaze šume po Srbiji, ljubomorno čuvaju mesta na kojima ih ima, isto kao što ne žele da se pojavljuju u javnosti jer su svesni toga da ih švercerskim vezama prodaju za dalju distribuciju na Zapad.



Pre desetak dana je direktor Specijalnog rezervata prirode „Zasavica” Slobodan Simić izjavio za „Dnevnik” da su samo petnaestak minuta specijalno obučeni psi profesionalnih lovaca na tartufe Jovice Đurića iz Bajine Bašte i Vitomira Igića iz Niša pronašli oko kilogram tartufa.

– Čim su otišli u obližnju hrastovu šumu, koja je na našoj teritoriji, psi su pronašli tartufe – rekao je Simić, dodajući da se rezervat neće komercijalno baviti traganjem za tartufima i njihovom prodajom.



– Za samo dve probe našli su oko kilogram tartufa, i to oko 300 grama belog i 700 grama crnog. Najdragocenije za naš rezervat je dokaz da te najskuplje gljive ima na našoj teritoriji i da se ona pridoda svim onim vrstama, a ima ih 350, koje smo već pronašli i koje rastu kod nas. Tartufe nam sada dođu kao vrhunac koji nam je u vrstama gljiva nedostajao.



On je istakao da zna koliko su te gljive skupe na evropskom i svetskom tržištu i da su se zainteresovani, odmah po informaciji da ih u „Zasavici” ima, javljali da pitaju da li će ih prodati. Pronađeni kilogram tartufa iskorišćen je kao dodatak već čuvenom gulašu od mangulica, koji će od sada imati i poseban „šmek” koji ta gljiva daje, a naći će se i u rakiji kao dodatak koji će je od dobre učiniti još boljom.



LJ. Malešević