Poginuo skoro ceo brazilski fudbalski tim

 su bili među putnicima, oni su putovali u Kolumbiju, gde je trebalo da se sastanu s lokalnim Atletiko nasionalom u prvom meču finala Kupa Sudamerikana u Medeljinu. Među poginulima je i 21 novinar koji su putovali sa timom.

Nažalost, jedna od najvećih tragedija u novijoj istoriji modernog sporta odnela je mnogo mladih života, ujedno prekinuvši pravu bajku koju je klub – osnovan 1973. godine – proživljavao ove godine. Popularni “Zeleni” su nekoliko puta osvajali šampionat svoje države, Santa Katerine u južnom Brazilu, ali gotovo pola veka nisu uspevali da se vrate u društvo onih najboljih. To im je napokon pošlo za nogom 2014. godine, rezultati su im bivali sve konstantniji, da bi nagrada za sve došla u vidu eliminacije argentinskog velikana San Lorenca, u polufinalu pre pet dana.



Kolumbijski odsek civilne avijacije je saopštio da je šest od 81 putnika preživelo pad aviona. Policija je saopštila da je nađen još jedan preživeli putnik, fudbaler Helio Zampijer Neto, a u međuvremenu u bolnici je od povreda preminuo golman Danilo. Direktor policije Hose Asevedo Osa je izjavio da je akcija spasavanja obustavljena zbog jake kiše.



Navedeno je da su preživeli članovi posade Himena Suares i Ervin Tumiri, fudbaleri Alan Rušel, Žakson Folman i Hermito Zampir, kao i novinar Rafael Valmorbida. Mediji su preneli i da su se u avionu nalazila 22 fudbalera: Danilo, Folman, Himenes, Dener, Alan Rušel, Karamelo, Marselo, Felipe Maćado, Tijego, Neto, Žosimar, Žil, Serhio Manoel, Mateus Biteko, Kleber Santana, Artur Maija, Kempes, Ananijas, Lukaš Gomeš, Tiaguinjo, Bruno Ranhel i Kanela.



„U svetlu različitih informacija koje stižu do medija kroz različite kanale izvora, a u vezi sa incidentom sa avionom koji je prevozio delegaciju našeg kluba, na čelu sa potpredsednikom Ivanom Tozom, čekamo zvanično saopštenje kolumbijskih vlasti, kako bismo se zvanično oglasili povodom incidenta. Neka je bog uz naše sportiste, rukovodioce, novinare i druge goste koji su bili uz delegaciju”, navodi se u saopštenju kluba.



Uzrok pada se još utvrđuje, iako se sumnja da je do tragedije došlo pošto je avionu nestalo goriva. U međuvremenu je saopšteno i da je avion proglasio uzbunu oko 22 sata uveče po lokalnom vremenu i da je bio prijavljen mehanički kvar. Brazilski mediji su preneli da je avion izgubio kontakt s kontrolom leta nešto posle ponoći po lokalnom vremenu, kao i da se srušio nekoliko momenata pre nego što je trebalo da sleti.

Spasilačkim službama akciju ometaju loši vremenski uslovi, tako da je pristup mestu pada letelice moguć jedino kopnenim putem. Avion tipa Aerospejs 146 je poleteo iz Sao Paula u Brazilu, imao je jedno zaustavljanje u Santa Krusu de la Sijera u istočnoj Boliviji, odakle se uputio ka Kolumbiji. Tom letelicom su ovog meseca putovali i fudbaleri argentinskog nacionalnog tima.

Predsednik Brazila Mišel Temer proglasio je trodnevnu žalost.



S. R.

Tužan dan za fudbal



Predsednik Svetske fudbalske federacije (FIFA) Đani Infantino rekao je da žali zbog avionske nesreće u kojoj su poginuli gotovo svi fudbaleri brazilskog Šapekoensea.

- Danas je veoma, veoma tužan dan za fudbal. Žao nam je zbog avionske nesreće u Kolumbiji, to je šokantna i tragična vest. U ovo teško vreme naše misli su sa nastradalima, njihovim porodicama i prijateljima - rekao je Infantino.

Titulu Šapekoenseu



Kolumbijski Atletiko Nasional zatražio je od Južnoameričke konfederacije (CONMEBOL) da titulu Sudamerikana dodeli Šapekoenseu. Zahtev je stigao posle tragedije i pada aviona na putu na prvu utakmici finala.

Kako prenose lokalni mediji, predstavnici Atletiko Nasionala na sastanku sa ljudima iz CONMEBOL zatražili su da se pehar takmičenja uruči brazilskom klubu, a Kolumbijcima dodeli mesto u Kopa Libertadores naredne godine.

U AVIONSKIM NESREĆAMA MNOGI SPORTISTI SU IZGUBILI ŽIVOTNE UTAKMICE

Poslednji let Bezbijevih beba

Tragedija koja se dogodila u Kolumbiji, gde je pri padu aviona stradala većina fudbalera brazilskog kluba Šapekoensea, podsetila nas je na niz avionskih nesreća u kojima su živote izgubili mnogi sportisti.



* Poslednji let Bezbijevih beba (6. februar 1958): Mančester junajted igrao je u Beogradu revanš četvrtfinala Kupa šampiona sa Crvenom zvezdom. „Crveni đavoli” su prošli, ali se sa ovog puta mnogi nisu vratili. Avion je hladne februarske večeri tri puta  pokušavao da uzleti sa minhenskog aerodroma, koji je zbog goriva bio usputna stanica na povratku iz Beograda za Mančester. Vremenski uslovi bili su otežani zbog snega i leda na pisti. Nakon dva neuspela pokušaja poletanja, odlučeno je da se let za Mančester pomeri za 7. februar. Međutim, posle manje od sat vremana doneta je nova odluka da avion, ipak, poleti. Treći pokušaj bio je koban. Avion je udario u kuću koja se nalazila u blizini piste. Poginula su 23 od 44 putnika.

Lajam Velan pred ulazak u avion izjavio je: -Spreman sam i za taj put.Velen je izgubio život u minhenskoj nesreći. Pored njega, tragično su nastradali igrači Yef Bent, Royer Birn, Edi Kolman, Mark Yons, Dejvid Peg i Tomi Tejlor, generalni sekretar Volter Krikmer i treneri Tom Kari i Bert Veli. Poginulo je i osam britanskih novinara, među kojima je bio i bivši golman Mančester sitija Frenk Svift. Fudbaler Dankan Edvards preminuo je tri nedelje kasnije.



* Čudo u Andima (13. oktobrar 1972): Preživeli na letu 571, urugvajskog aviona koji je 13. oktobra 1972. poleto za Čile, nisu ni slutili da im tek sledi pravi pakao na 3.600 metara nadomorske visine, u Andima između Čilea i Argentine. U avionu je bilo 45 putnika, a većinu su činili članovi urugvajskog ragbi tima. Pri padu je poginulo 12 putnika. Veliki broj preživelih je naredna 72 dana umirao od gladi i hladnoće, kao i od posledica lavine, koja ih je takođe zadesila tokom dva i po meseca borbe za život. Da bi ostali u životu morali su da jedu mrtve i ljudsko meso im je bio jedini izvor masti i proteina. Dvojica najsnažnijh su nakon 12 dana hodanja preko andskih visova uspela da dođu do civilizacije. Tek tada se saznalo da je na letu 571 bilo preživelih. O ovoj nesreći snimljen je i poznati film „Živi”.



* Torinovu posleratnu renesansu prekinio je pad aviona (4. maj 1949): Torino je posle Drugog svetskog rata bio najdominantniji klub u Italiji. Ređali su titule, sve do tragičnog događaja u proleće 1949. godine. Torino se 4. maja 1949. vraćao iz Lisabona, gde je prethodno odigrao meč sa Benfikom. Avion je upao u oluju, udario u brdo Superga kod Torina i srušio se. Poginuo je 31 putnik od čega 18 fudbalera.



* Ni Staljin nije znao (5. januar 1950): Vlasti Sovjetskog Saveza su pad aviona u kojem su bili hokejaši sovjetskog vazduhoplovstva uspešno krile i od samog Staljina. U nesreći je stradao skoro ceo tim VVS Moskva, u kojem je sve konce vukao upravo Staljinov sin - Vasilij. Ekipa je trebalo da igra utakmicu u Čeljabinsku, ali je avion zbog lošeg vremena preusmeren na aerodrom u Jekatarinburgu. Ni tamo nije bilo uslova za prizemljenje aviona. Zbog snežne mećave avion je dugo kružio oko aerodroma. Četiri puta avion je pokušao da sleti, ali bez uspeha. Kada je pokušao i peti put da se prizemlji avion je udario o zemlju i eksplodirao. Svih 19 igrača i članova posade izgubilo je živote u nesreći. Staljin nikada nije saznao za nesreću. Njegov sin, jedan od glavnih ljudi u vazduhoplovstvu, plašeći se stroge kazne zbog insistiranja da avion poleti uprkos vrlo lošim vremenskim uslovima, uspeo je da sakrije sve detalje. Brzo je angažovao nove igrače i Moskva je odmah nastavila takmičenje.



* Sudar smrti na nebu iznad Rusije (11. avgust 1979): Tupoljev Tu-134 tragično je završio let 11. avgusta 1979. Reč je o nesreći sa najvećim brojem žrtava među kojima je bila grupa sportista. Poginulo je 178 osoba, a 17 putnika bilo je iz Fudbalskog kluba Pakhtakora iz Taškenta.



* Gulit i Rajkard izbegli tragediju, ali mnogi nisu (7. jun 1989): Surinamski Kolorful 11, ekipa sastavljena od igrača koji su profesionalno igrali fudbal u Holandiji, izgubio je 15 članova kada se DC-8-62 srušio pri sletanju iz Amsterdama na aerodrom  na Surinama. Neobučenost posade, koja je svesno pokušala da sleti koristeći neprikladan navigacioni sistem, koštala je života 176 putnika i članova posade. Preživelo je 11 ljudi. Ekipa je trebalo da igra utakmicu na Surinama u junu 1989. Rud Gulit, Frank Rajkard, Aron Vinter, Heni Majer, Brajan Roj, Stenli Menzo, Dean Hor i Reyi Blinker nisu dobili dozvole od klubova da otputuju na revijalni meč i ostali su u Amsterdamu. Menzo i Majer nisu ispoštovali zabranu, ali su dan ranije otputovali tako da su pukom srećom izbegli smrt. Poginuli su: Rud Degenar (Herakles), Lojd Dosburg (Ajaks), Stiv van Dorpel (Volendam), Vendel Fraser (Rozendal), Fric Gudings (Vareningen), Džeri Hatreht (Nerlandija), Virdžal Jomanhan (Serkl Briž), Andro Knel (Breda), Ruben Kogeldans (Viljem II), Ortvin Linger (Harlem), Fred Patrik (Cvole), Endi Šarmin (Tvente), Elfrid Veldman (De Grafšap), Florijan Vajent (Telstar) i trener Nik Stinstra (Hemstede). Preživeli su Sigi Lens (Fortuna Sitard), Edu Nandlal (Vitese) i Rađin de Han (Telstar).



* Univerzitet Maršal (14. novembar 1970): Najviše poginulih u avionskoj nesreći imao je tim američkog fudbala Univerziteta Maršal. Daglasov DC-9-31 odneo je na letu 932 u smrt 75 ljudi, sve putnike i četiri člana posade. Letelica koja je prevozila 46 članova univerzitetskog tima (37 igrača i devet članova stručnog štaba) udarila je u brdo u blizini aerodroma u Keredu (Zapadna Viryinija). U to vreme Maršalova ekipa retko je putovala avionom, čak su razmišljali i da otkažu let, ali su, nažalost, odustali od ove ideje. Ovo je najveća tragedija koju je doživeo jedan sportski tim u SAD.

* Pad jaroslavske Lokomotive (7. septembar 2011): Hokejaški klub Lokomotiva iz Jaroslavlja u trenutku je ostala bez cele prve ekipe. Poginulo je 37 članova, od ukupno 44 žrtve. Putnički avion Jak-42 zapalio se odmah po poletanju i pao dva kilometra od aerodroma Tunošna, dok su neki delovi aviona završili u reci Volgi. U sastavu hokejaškog tima nalazili i državljani Švedske, Poljske, Ukrajine, Češke, Nemačke, Belorusije i Letonije. Hokejaš Aleksandar Galimov preminuo je pet dana kasnije u bolnici, a samo je inženjer leta Aleksandar Sizov preživeo.

Nažalost, lista nesreća se ne završava ovde. Još mnogo sportista je izgubilo živote u avionskim nesrećama...