Realne potrebe preko linije budžeta

 na prvom mestu stvaranje uslova za pokretanje privrednog razvoja i otvaranje novih radnih mesta, a velike nade polažu se u turističke potencijale. Predsednik opštine, koji je na dužnost došao nakon prošlih izbora, konstatuje da se od sedam prioritetnih infrastrukturnih ulaganja predviđenih u ovoj godini, realizuje pet-šest. Garašević podseća da kada je SNS sa koalicionim partnerima prošle godine preuzeo vlast stanje opštinskog buyeta bilo je nestabilno, gotovo katastrofalno, jer je prethodna vlast predvođena Demokratskom strankom promašila u planiranju, pa se ispostavilo da je od predviđenih 1,3 milijarde dinara, realna samo polovina tog iznosa.



- Vlada Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem pomogla nam je tada sa 35 miliona dinara za tekuću likvidnost, a sada je opštinski buyet potpuno stabilan, na računu imamo dovoljno sredstava i plaćamo sve investicije u roku. Pomirili smo se sa činjenicom da je stanje teško, ali idemo napred, korak po korak. Ovogodišnji buyet je 730 miliona, za narednu godinu mislim da će biti nešto veći, uprkos tome što ćemo imati smanjena transferna sredstva. Potrudićemo se da iz izvornih sopstvenih prihoda to nadomestimo - kaže Garašević 



Realne potrebe Kovačice su jako velike, veli Garašević, i ako se sagledaju i ovdašnje želje, to bi bila povelika cifra, ali ono najbitnije naći će se u buyetu za 2017. godinu i obezbediće da se Kovačica razvija. Jedan deo mora da bude usmeren ka dovođenju novih investitora i otvaranju novih radnih mesta, za šta je neophodna odgovarajuća infrastruktura. Ozbiljan problem ove višenacionalne opštine je veliki odliv mladih koji lako dolaze do pasoša zemalja Evropske unije. Da bi se zaustavio odlazak u inostranstvo, potrebno je pobrinuti se da ponovo ožive radne zone, što je prethodna vlast odlukama ukinula.



- Radne zone treba infrastrukturno da opremimo strujom, vodom i zemnim gasom, da budu spremne za nove investitore. Na prethodnoj sednici Skupštine opštine odlučili smo o izboru strateškog partnera i nadam se da ćemo iduće godine ući u gasifikaciju opštine Kovačica, što je projekat vredan 10 do 12 miliona evra, ali to opštinu neće ništa koštati – kaže Garašević.



Od industrije u opštini Kovačica jedino radi šećerana „Sunoko” iz sastava MK Komerca, koja se nalazi između Kovačice i Debeljače i upošljava oko 200 ljudi uz angažovanje sezonaca u kampanji. Postoje pored toga još oko 40 manjih firmi. Većina ih je vezana za poljoprivrednu proizvodnju, egzistiraju i pogoni za proizvodnju obuće, metalske i drugih struke, ali Garašević konstatuje da je to nedovoljno, pa je nezaposlenost u opštini velika, između 15 i 20 odsto.



- U privatizaciji je propalo mnogo preduzeća od „Novog doma” u Debeljači, „Utve” u Padini i više firmi u Kovačici i ostalim mestima. Treba pokrenuti privredni zamajac što nije u ovim uslovima lako. Imamo dobar položaj, jer smo blizu Beograda i Pančeva, nije nam daleko luka, železnica je u funkciji, tako da potencijala za razvoj imamo – kaže predsednik Garašević. - Svi pričaju o dovođenju investitora, ovaj narod je stvarno vredan, radan i pošten i siguran sam da je otvaranje svakog radnog mesta dobrodošlo.



Pred odbornicima Skupštine opštine već na narednom zasedanju biće Plan generalne regulacije mesta Kovačica, kojim će se omogućiti da se aktiviraju neki od lokalnih privrednika i upošljavaju ljude. Tim planom daje se mogućnost preduzeću za proizvodnju PVC stolarije „Roloplast” koje zapošljava 180 ljudi da otvori novi proizvodni pogon i uposli još 20 ljudi. Istim planom koji prethodna vlast nije htela da donese, predviđen je na ulazu u Kovačicu iz pravca Crepaje palijativni centar, investicija od 700.000 do 800.000 evra. Takvih ustanova je malo u Srbiji, a zaposliće 15 do 20 ljudi.



- Pokušavamo da pomognemo našim preduzetnicima, da prvo među našim ljudima vidimo da li ima mogućnosti za nova zapošljavanja. Problem nezaposlenih nam je ozbiljan, imamo najbolju plodnu zemlju u južnom Banatu, pa proizvodni pogoni koji treba da se otvaraju moraju biti povezani sa tom zemljom i onim što ovde imamo. Samo treba dovesti investitore i raspoložive potencijale objediniti – smatra Garašević.



Zna se da je iz ovog podneblja ponikao Mihajlo Pupin, čuveno je stvaralaštvo samoukih slikara, vašar u Debeljači je i u pesmama opevan, Crepaja se diči konjima vranim i fijakerijadom… Srbi, Slovaci, Mađari i Rumuni, sa svim ostalima žive složno i rade, ali se međusobno ne takmiče, nego se iskazuju u kulturnom stvaralaštvu i obogaćuju baštinu ove sredine i šire zajednice. Tu su i radionice starih i retkih zanata, poput izrade violina u porodici Nemček i drugo što prema rečima Garaševića treba još više iskoristiti u turizmu. Dobra podloga su i sadržaji Turističko rekreativnog centra „Relaks” sa smeštajnim kapacitetima.

 

Uređenje centra popravlja imidž

Uređenje i popločavanje centra Kovačice je u toku, a za ovu investiciju izdvojeno je 29,2 miliona dinara. Direkcija za izgradnju opštine Kovačica kao investitor uspela je saostalim organima lokalne samouprave da u okviru planiranih sredstava realizuje predviđene radove, koji treba da se završe u planiranom roku.

- Sada se nalazimo u srednjoj fazi radova, urađena je drenaža i priprema tako da je krenulo popločavanje centra naselja. Planirani rok završetka radova je 45 dana, do kraja godine. Tako će za Novu godinu stanovnici Kovačice i posetioci imati priliku da uživaju u lepom novouređenom centru naselja, a naravno imaće to i dalekosežnijih efekata od estetskog – kaže v.d. direktora Direkcije za izgradnju opštine Kovačica Emil Jonaš.

Jonaš naglašava da je cilj i namera lokalne samouprave da ovom investicijom napravi ne samo centar adekvatan naseljenom mestu koje je sedište opštine, već da se napravi podloga za širenje kulturnog i turističkog aspekta, što je takođe bitno za ambicije i razvojne planove ove sredine.



Ulaganje u uređenje centra Kovačice, kako se naglašava, doprineće prikazivanju Kovačice kao administrativnog centra opštine u pravom svetlu, a veruje se da će doprineti i boljem ukupnom imiyu Kovačice, jer će imati jedan od najlepših centara naselja u južnom Banatu.

Milorad Mitrović