Tradicija se ne samo nasleđuje nego i zadobija

prošli kroz nju i upravljali njome. Među njima je i sadašnji direktor Gimnazije, Radivoj P. Stojković, ovogodišnji laureat Novembarske povelje, ali i dobitnik Ordena Svetog Save drugog reda. Tim poslednjim u nizu zanačajnih priznanja Stojković je još jednom potvrdio da je svakodnevno spajanje tradicionalnih vrednosti i najsavremenijih dostignuća, kada je obrazovanje u pitanju, dobitna kombinacija, uz tvrdnju da se tradicija ne samo nasleđuje nego i zadobija.

Ako ste u školi ili gimnaziji koja je na istom mestu već četvrti vek, na Zlatnoj gredi u Novom Sadu, u porti Crkve Svetog velikomučenika Georgija, onda je to blagorodno mesto i mesto koje obavezuje kaže Stojković.  Jer, za to vreme, tuda su prošle generacije izuzetnih ljudi koji su ostali zapamćeni i isto tako onih o kojima nemamo zapisa. Ali, ono što imamo je ogromno bogatstvo, za svaku sredinu, za svaki narod, a pogotovo za naš grad. „Zmaj Jovina” gimnazija je, u stvari, ta polazana tačka kada je u pitanju obrazovanje u Novom Sadu.

U prvim pisanim tragovima, škola se od 1703. godine pominje kao  Pravoslavna veroispovedna osnovna škola, a od 1731. je preimenovana u  Visarionovu gimnaziju. Polazeći od toga kako se tu nekada radilo i predavalo, ko je tu školu pohađao, a ko upravljao i bio član patronata, naš sagovornik zaključuje da je zaostavština Gimnazije kojom danas rukovodi on izuzetno značajna. Sećajući se svih tih znamenitih imena našeg obrazovanja, kulture, umetnosti, društvenog i političkog života, on napominje da se ono što su nam oni ostavili u amanet ne sme zaboraviti.

To je tako veliko bogatstvo da i danas sve što smo primili u nasleđe, da bismo održali i unapredili, zahteva veliki trud i posvećenost. Mi, praktično, ništa ne počinjemo  nastavljamo i u nekom novom vremenu jednostavno potvrđujemo ono što je najznačajnije i najbitnije za opstanak našeg naroda  siguran je naš sagovornik.

Stojković je direktor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” sada već petnaestu godinu, a njegova veza s tom školom datira iz mnogo ranijih godina, te naš sagovornik voli da kaže da je maturant „Zmaj Jovine” gimnazije iz osamdesetih, profesor iz devedesetih, a direktor od dvehiljaditih. Imao je sreću, kako skromno dodaje, da bude okružen dragim profesorima i tako napreduje u svakoj etapi svog angažovanja u obrazovanju.

Privilegija je kada ste profesor i direktor u školi u kojoj ste bili i đak. Onda znate kako ta škola diše, znate njen sistem vrednosti, njen osećaj za meru, koji je ta škola, uz osećaj za lepo i vrhunska dostignuća đaka, uvek negovala. Kada je to sastavni deo vašeg odrastanja, onda je lakše  kaže Stojković.

Od vremena kada je postao direktor do sada, u Gimnaziji je uvedeno niz novih smerova i novih mogućnosti za talentnovane đake. Osim toga, Stojković i njegovi saradnici radili su na razvijanju međunarodnih veza, upoznavanju s kulturama i podizanju nivoa znanja stranih jezika  francuskog, engleskog, nemačkog, ruskog. Uvedeno je i učenje japanskog i kineskog jezika kao fakultativnih, kao i smerovi za talentovane sportiste, za talentovane informatičare, a poslednji u nizu je smer za talentovane fizičare, ali i sedmi i osmi razred osnovne škole za talentovane đake. Sve su to novine koje prate potrebu i dinamiku razvoja đaka do celovitih ličnosti i razvoja njihovih talenata, što je, podseća Stojković, misija Gimnazije i danas, kao i u prethodnim vekovima, i ono čime se i on vodi u svom radu. U tome je, kaže, odnos međusobnog poštovanja i uvažavanja učenika i zaposlenih u Gimnaziji veoma bitan: elementarni korak je, kaže, saslušati, a isto toliko važno je i postići da đaci u školu dolaze radosni.

S obzirom na generacije koje su kroz nju prošle, „Zmaj Jovina” gimnazija je pod budnim okom Novosađana. Naši sugrađani izgradili su poseban odnos prema toj školi, koja predstavlja kontinuitet obrazovne ideje od samog svog osnivanja. Imajući u vidu da su vekovi u pitanju, naš sagovornik posebno naglašava koliko je važan svaki dan i svaka mogućnost da se nešto bitno uradi.

Obrazovna ideja „Zmaj Jovine” gimnazije bila je u glavnom toku evropskog obrazovanja XVIII, XIX, XX veka, a mi se trudimo da ostane i u glavnom toku evropskog i svetskog savremenog obrazovanja, pre svega kada je u pitanju visoko postinuće učenika, odnosno razvoj njihovih talenata i obrazovanje ličnosti. Naša škola je uvek bila izuzetno tolerantna i njen moto je Svakoga učvrstiti u njegovoj veri i naciji”. Te ideje su davno  proklamovane, ali su i danas aktuelne, kao univerzalne vrednosti poštovanja ličnosti.

D. Ristić

U ritmu generacije 21. veka

Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj” će u maju organizovati festival slam-poezije (takmičenje u okviru kojeg pesnici i pesnikinje čitaju ili izvode napamet svoje originalne radove), a pravo učešća imaće i ekipe učenika iz drugih škola.

Ideja je da ekipa neke škole napiše stihove na engleskom, francuskom, nemačkom, ruskom jeziku, a naravno i srpskom, te da komponuje muziku na te stihove i da izvedu ono što su napisali  najavljuje Radivoje Stojković.  Mladi ljudi će na taj način krajnje kreativno učiti strane jezike, ali i pisati i komponovati na srpskom. Mislimo da je slam ritam generacije 21. veka.

Stojković je najavio podršku brojnih kulturnih centara s kojima Gimnazija sarađuje, a, kako je rekao, uskoro će uslediti i javni poziv školama.