Istinama o odrastanju razbijaju pubertetske tabue

Predstava „Teenage story – istine o odrastanju” mladog ansambla koji čine srednjoškolci i fakultetlije dramskog studija „Glumac je glumac” Dečjeg kulturnog centra Novog Sada (DKC NS)

nagrađena je značajnim priznanjima na proteklom Sedmom međunarodnom festivalu dečjih i omladinskih pozorišta (DOPS). Naime, za najbolju žensku ulogu nagrađena je osamnaestogodišnja Tea Bulatović, dok je za najbolju sporednu ulogu nagrađen dvadesetogodišnji Jovan Sibinčić. Zajedno s kolegama iz ansambla, a pod vođstvom mentora Nenada Pećinara i Severine Prostran Miletić, oni su „oživeli” trinaestogodišnje Irenu i Miroslava, koji, zajedno s ostalim likovima u predstavi, prolaze kroz burno pubertetsko vreme, demistifikuju pitanja seksualnog i psihičkog sazrevanja i daju odgovor na veliki broj pitanja koja pubertet nosi.

– „Teenage story” pre svega čine ti mladi ljudi, zahvaljujući kojima je komad to što jeste – zadovoljan je Nenad Pećinar, koji je režirao predstavu po tekstu Nikole Zavišića. – Nagrade mogu da dođu, a i ne moraju, pa ne volim da merim kvalitet nekog ansambla po priznanjima. Ipak, imali smo sreće da smo ušli u selekciju festivala, i da su u žiriju bili eminentni umetnici, kao što su glumci Milan Caci Mihailović i Olga Odanović, koji su doneli takvu odluku.

Tea Bajatović nagrađena je za ulogu Irene, mlade, pametne i popularne devojčice, koja je pak nesigurna jer ima velike grudi za svoj uzrast, zbog čega je, kako sama kaže u predstavi, svi dečaci „vaćare i maltretiraju”. Iz folk muzike, koje su joj nametnuli društvo i porodica, na kraju postaje rokerka i posvećuje se muzičkoj karijeri jer ona, kako Tea kaže, „u duši i jeste mala devojčica koja nosi starke i sluša rok muziku”.

– Još uvek prerađujem činjenicu da sam dobila nagradu, ali znači mnogo – uzbuđena je Tea, koja, kako kaže, želi da se bavi glumom i priznanje shvata kao objektivnu potvrdu te svoje odluke. – Počela sam da radim s ansamblom pre godinu i sada shvatam koliko sam se promenila i sazrela, kao i da sam pored Severine i Nenada naučila neke životne činjenice, a sve preko te iste glume, koja je sada možda najveći deo mog života. Verovatno danas ne bih bila ja da nisam došla u DKC NS i mislim da me je to izvelo na put za koji sada polako shvatam da je pravi.

Suprotno od Teine Irene, Jovanov lik Miroslav je povučen i plašljiv dečak, koji u školi trpi vršnjačko nasilje, a onda svoje frustracije ispoljava kod kuće. Zaljubljen je u svoju drugaricu Mašu, ali to ne sme da joj prizna, sve dok ona ne preuzme inicijativu.

– Svakako je bilo teško izgraditi lik, ali podsećali smo se kako smo se ponašali i reagovali u tom periodu – seća se Jovan. – Mislim i da smo napredovali sa svakim novim izvođenjem jer smo se sve više poistovećivali s likovima. Nagrada je svakako nešto lepo, ali naš rad je kolektivan i svi koji rade sa mnom su doprineli tom priznanju. Zbog toga, više od nagrade znači mi to što dolazim na glumu i provodim vreme s tim ljudima.

Kako su likovi u komadu trinaestogdišnjaci, Nenad Pećinar naglašava da su nekoliko godina stariji glumci pravi izbor upravo zbog toga što su i sami ne tako davno bili u tom uzrastu, a sada se tom dobu vraćaju s neke „sigurne” razdaljine i određenim iskustvom. Ipak, predstava je prvobitno morala da prođe sud publike upravo kasnog osnovnoškolskog i ranog srednjoškolskog uzrasta, u čemu je i uspela.

– Stvar je u tome da se tim mladim ljudima priđe i da oni prepoznaju ono sa čime se i sami suočavaju – kaže Severina Prostran Miletić. – Otvoreno govorimo o tome što ih tišti i mislim da je to najbolji način da se do te publike dopre.

Ipak, Severina ističe da je ponuda takvih predstava i, uopšte, kulturnih sadržaja, čija su ciljna grupa mlađi tinejdžeri veoma siromašna, što izvedbu tog mladog asambla čini još bitnijom. Među publikom, dodaje, nisu samo deca tog uzrasta nego i roditelji jer u tome vide nešto što im je potrebno, budući da često imaju problem da sa svojim tinejdžerima razgovaraju o problemima koji ih muče.

– Tetar im pomaže i tako što ih „gura” u priču da bi jedni s drugima razvili neki kvalitetniji odnos – kaže Severina Prostran Miletić.

D. Ristić

Foto: R. Hadžić

Talenti bez scene

Iako nagrađenu i podržanu od publike, predstavu „Teenage story” naši sugrađani nemaju često priliku da pogledaju. Razog za to je što DKC NS nema scenu, za koju se, međutim, već duže bori, naglašavajući važnost vršnjačke edukacije i teatra dece za decu, a omladine za omladinu. Ipak, polaznici dramskog studija „Glumac je glumac” iza sebe već imaju četiri predstave, od Šekspira, preko „Ljubičice” Ferenca Molnara i forum-teatra, a sarađuju i s beogradskim Dečjim kulturnim centrom.

Piše:

Dnevnik

Novi Sad

Prikaži sve komentare