Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Prečica biznis razvija

15.11.2016. 18:39 21:52
Piše:

KIKINDA: Granični prelaz Nakovo-Lunga koji je na srpsko-rumunskoj granici najbliži Kikindi, nakon nedavne posete srpskog premijera Aleksandra Vučića Rumuniji i dogovora sa premijerom suseda iz EU,

 trebalo bi da se uz ulaganja u dodatnu infrastrukturu prekategoriše i bude otvoren 24 sata.

Ovaj granični prelaz prema postignutim dogovorima trebao bi da se osposobi za teretni saobraćaj, što bi donelo uštede privrednicima i otvorilo mogućnost za intenziviranje ekonomske saradnje. Za ulaganja u potrebnu infrastrukturu, prema izvršenim procenama, trebalo bi obezbediti 2,2 miliona evra, a jedan od načina da se sredstva obezbede jeste IPA projekat prekogranične saradnje sa Rumunijom.

Grad Kikinda je konkurisao sa ovim projektom za sredstva EU iz IPA programa prekogranične saradnje Rumunija - Srbija. Potrebe za ulaganja u potrebnu infrastrukturu i prekategorizaciju prelaza Nakova-Lunga, potkrepljuju i podaci o prometu. Ovaj prelaz, koji sada radi od 7 do 19 sati, daleko je prometniji od prelaza Vrbica-Valkanj i Jaša Tomić-Fenj, otvorenih u isto vreme pre dve godine. Od 8. novembra 2014. do kraja oktobra ove godine na prelazu Nakovo-Lunga zabeležen je promet 257.569 putnika, odnosno 52.599 putničkih automobila.

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov ocenjuje da bi stalni rad graničnog prelaza Nakovo-Lunga značajno poboljšao imidž Kikinde i celokupnog regiona i stvorio preduslove za intenzivniju ekonomsku saradnju i razvoj. Markov naglašava da Kikinda sigurnim koracima zauzima mesto koje joj pripada, između ostalog i privlačenjem stranih investitora, jer bi prekategorizacijom prelaza bile omogućene značajne uštede privrednicima s obe strane granice. Ovom prečicom znatno se skraćuje razdaljina u odnosu na korišćenje drugih prelaza.

Obezbeđenje uslova za teretni saobraćaj značilo bi puno za privrednike, jer kako ukazuje generalni direktor kikindske Fabrike crepa i pločica „Toza Marković” Vladimir Ilić, za crep iz pogona ove firme Rumunija je najveće izvozno tržište, pa bi kraća maršuta za prevoz donela godišnje uštedu do 100.000 evra.

Strane kompanije koje posluju u susednoj Rumuniji, pokazuju sve veću zainteresovanost za ulaganja u Kikindi, zbog ekonomičnijeg prevoza i mogućnosti da u ovom delu Banata obezbede neophodnu radnu snagu za svoje pogone. Tako je italijanska kompanija „Zopas” koja je otvorila pogon u Kikindi, a već duže vreme ima fabriku u obližnjem Velikom Semiklušu, itekako zainteresovana za prevoz robe kamionima upola kraćom deonicom, od sadašnje zaobilazne maršute preko Srpske Crnje.

Prema rečima člana Gradskog veća Kikinde za lokalni ekonomski razvoj Saše Tanackova „Zopas” nedeljno na relaciji od Velikog Semikluša do Kikinde i u suprotnom smeru šalje desetak kamiona robe, ili preko 500 kamiona godišnje, a tu su i potrebe firme „Emepi” i drugih privrendika iz ovog dela Banata.

M. Mitrović



 

Piše:
Pošaljite komentar