Nema leka za „Jugoremediju“

 Do bankrotstva je došlo zato što podnosilac plana reogranizacije, „Heta Ril Estejt” iz Beograda, nije dostavila ispravljeni i dopunjeni plan reorganizacije, na šta je sudskim rešenjima u nekoliko navrata opominjana. Poslednji rok za to bio je 15. oktobar ove godine, a kako ni do tada ništa nije stiglo, sud je svojim rešenjem odlučio da, ustvari, plana reorganizacije nije ni bilo, i u tom smislu je doneo rešenje o bankrotstvu.



- Posle isteka roka za žalbu, sledeći korak je objavljivanje konkursa za izbor procenitelja vrednosti imovine. Nakon procene imovine, sledi prodaja. Realno je da prvi oglas o prodaji bude objavljen polovinom februara - kaže stečajni upravnik „Jugoremedije“ Radovan Savić i dodaje da će, naravno, o svemu konačnu reč imati Odbor poverilaca.



Šta će nova procena pokazati, ostaje da se vidi. Do sada su rađene tri i po jednoj, koju je uradio Gradski zavod za veštačenje iz Beograda, vrednost imovine bila je 68 miliona evra, dok je druga drastično smanjila vrednost. Naime, revizorska kuća „KPMG“ našla je da imovina vredi 17 miliona evra. Stečajni upravnik imovinu je procenio na 21 milion evra. U procenama je izgubljeno nekoliko godina i ko zna koliko novaca, a na kraju se stiglo do bankrota.



Ozbiljni poslovni problemi u „Jugoremediji“ počeli su 2002. godine kada je država kontroverznom niškom biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju prodala manjinski paket akcija i omogućila mu da postane većinski vlasnik fabrike, tolerišući mu nezakonite radnje. Tek posle nekoliko godina privatizacija je poništena. Ni novo rukovodstvo, predvođeno bivšim radničkim liderom Zdravkom Deurićem, nije uspelo da fabriku postavi na noge. Umesto toga, usledila su hapšenja čelnika „Jugoremedije”, a neki sudski procesi su još u toku. Slučaj „Jugoremedije“ u međuvremenu se našao i na spisku 24 sumnjive privatizacije, čije je preispitivanje zahtevala Evropska unija.



Ž. Balaban