Smrznuti šampinjoni putuju za Rusiju

 Dnevno proizvode oko četiri- pet tona pečuraka, ali se nadaju da će već za mesec dana dostići šest tona dnevno. U finalnoj obradi na tržište se plasiraju sveže i smrznute pečurke.



Sveže za sada idu na srpsko tržište, a smrznute su krenule put Rusije. „Delta Danube“ je deo indonežanske „Banazir“ grupe te tako, od ranije su poznati ruskim kupcima smrznutih pečuraka, ali ih sada dopremaju iz Kovina, koristeći pogodnost što se za robu iz Srbije ne plaća carina za uvoz u Rusiju, što je značajna ušteda.

Indonežanski proizvođač pečuraka došao je u Srbiju pre tri godine s namerom da uloži skoro deset miliona evra u proizvodnju. Najbolja ponuda stigla je iz Kovina, te je tako u martu ove godine otvoren pogon na 7,5 hektara površine u industrijskoj zoni. U prvoj fazi planirano je da se zaposli oko 100 radnika, a već sada ih je 150, od čega 130 u proizvodnji. Do kraja razvojnog ciklusa, u nekim narednim godinama, plan je da ovde uhlebljenje nađe možda i 400 radnika.



O tome kakvi su uslovi poslovanja u Srbiji, kakva su iskustva za sada i planovi, razgovarali smo sa direktorom „Delta Danube“ u Kovinu, Sunilom Mamgainom.-Jako smo zadovoljni saradnjom sa lokalnom vlašću i uslovima poslovanja u Srbiji. Kada smo pre tri godine došli, obišli smo opštine Sopot, Čačak i Kovin. U Čačku su se zaista trudili da nas privuku i zadrže, ali pevagnulo je i to što smo ovde dobili i dobavljača sirovine, odnosno komposta.



Blizina „Šampikoma“ u Pločici, selu u opštini Kovin, od koga uzimamo kompost, itekako nam smanjuje troškove transporta. Zadovoljni smo saradnjom sa njima. Ja sam poreklom Indijac, državljanin Indije, a stranac sam i u Indoneziji i ovde u Srbiji. Svidela mi se Srbija kada sam prvi put došao ovde. Kada sam išao u školu u Indiji mi smo učili o Jugoslaviji, Maršalu Titu, znao sam mnogo. Jugoslavija je bila dobra zemlja, a Srbija je njen naslednik. Ljudi su zaista prijateljski nastrojeni – rekao je za „Dnevnik” Sunil Mamgain.



Direktor „Delta Danube” ističe da kompanija poštuje sve zakonske okvire i pravila poslovanja koji su na snazi u Srbiji. Radnici imaju plaćene sve doprinose i obezbeđen prevoz, a zarade su im u okvirima koje je propisala Vlada Srbije.Namera kompanije je da sadašnju proizvodnju višestruko uveća i time popuni kapacitet hladnjače od 20 tona dnevno.



Trenutno se smešta tek 2-3 tone, što je daleko od mogućnosti. Govoreći o tržištu, direktor Mamgain ističe da je lokalno tržište nenaviknuto na smrznute šampinjone, pa su njihove ciljne destinacije, osim Rusije, i zemlje Evropske unije i Balkana. Tu ih, kaže, očekuje jaka konkurencija holandskih i poljskih proizvođadača koji dominiraju u Evropi. Za razliku od te dve zemlje, gde je proizvodnja sasvim mehanizovana, indonežanski investitor se odlučio da više koristi ljudsku radnu snagu.



- Svesni smo socijalne situacije i toga da je ljudima potreban posao. Naša je cela proizvodnja organizovana i podešena tako da uposli radnu snagu. Pokušaćemo da na taj način, ipak, budemo konkurentni - ističe Sunil Mamgain.Konzumenti smrznutih pečuraka traže mala pakovanja  koja idu direktno u markete. Zahvaljujući organizaciji proizvodnje i anagažovanjem ljudstva, a ne mašina na berbi pečuraka, vrši se i sortiranje po veličini i kvalitetu. Zanimljivo je istaći da je interesovanje za smrznute pečurke pokazala Makedonija, prema kojoj je upućena jedna probna količina.



Iako je Kovin jedna od opština u kojoj je pretežno zastupljena poljoprivreda, jako je mali broj potencijalnih radnika imao iskustva u proizvodnji pečuraka. Pružena je šansa onima koji su pozvani da rade u novoj fabrici i tako što su prošli obuku i probni period i sada su zadovoljni, mišljenja je direktor Mamgain.



A i on je, kao neko ko potiče iz agrarne porodice, impresioniran ljudima ovde:

- Sviđaju mi se ovi ljudi jer svako od njih ima dvorište, gaji svinje, piliće, proizvodi nešto za sebe. To je divno! Ne čeka samo da dobije platu.

Kako je još istakao, teško je praviti neke planove, jer za sada se samo daje, ulaže, troši. Kad novac počne da se vraća moći će i da se razmišlja o drugim fazama koje su planirane kao investicija vredna ukupno 9,5 miliona evra. A i o nekom uključivanju u socijalni život zajednice.



- Treba da počnemo da pravimo novac, to je naša jedina obaveza ovde. Treba vremena. Možda nekoliko godina, jer proces proizvodnje u poljoprivredi je dug. Naš menayment ima ideju da kupi zemlju u Srbiji za sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju. Lično bih želeo da to bude u Kovinu, da bi sve bilo što bliže, ali o tome menayment odlučuje. Pet stotina do hiljadu hektara, ako Kovin ima da nam ponudi, bilo bi nam drago.



Violeta Živkov

 

Srpski nije lak



Naš sagovornik, direktor Delta Danuba u Kovinu, Sunil Mamgain, radio je na svim kontinetnima. U Kanadi, Australiji, Kini, Americi... i zato nema, kaže, problema sa prilagođavanjem, jedino je jezik problem. Kao Indus, u Indoneziji je lako naučio njihov jezik. Sa srpskim se baš bori, ali, nada se, u narednih šest meseci naučiće dovoljno za osnovnu komunikaciju. Ono što mu se ovde dopalo jeste svakako sarma, kao i činjenica da imamo najjeftinije pivo na svetu.