Privatizacija završena, ali nisu sve firme prodate

kao podrška smanjenju uloge države u komercijalnim preduzećima i stvaranju uslova za otvaranje radnih mesta.

– Zahvaljujući dijalogu s Vladom Srbije i reformama preduzetim tokom pripreme ovog projekta, visoki troškovi tih preduzeća koji su iscprljivali privredu i koje su pokrivali poreski obveznici, progresivno su smanjenjni – objašnjava šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen. – Rešavanjem tih problema ostaće više državnih para za druge stvari, smanjiće se gubici u privredi i ostaviti više prostora za podršku razvoja preduzetništva, inovacija i otvaranje radnih mesta za mlade.

Novac za završetak privatizacije i rešavanje nagomilanih  problema preduzeća koja su se „silom prilika” vratila državi, koja ih je nekoliko godina držala u restrukturiranju i pokrivala njihove gubitke i plate radnika koji realno nisu imali posla, Srbiji će dobro doći na putu ekonomskog oporavka i uspostavljanja ekonomske politike u kojoj će opstati samo oni koji mogu da se nose na tržištu i imaju šta da ponude. Vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije Željko Sertić, bivši ministar privrede, tvrdi da Srbija danas ne pomaže nijedno preduzeće koje je u njenom vlasništvu.

– Proces privatizacije u Srbiji je završen – rekao je Sertić. – Godine 2014. imali smo 556 preduzeća, od kojih je ogroman broj dobijao podsticaje od države i dugovala su ogromne svote. Više od 400 preduzeća je rešeno, najčešće stečajem. Deo radnika je dobio otpremnine i otišao, drugi je prešao u one kompanije koje mogu da rade.

On ističe da danas ima između deset i 15 preduzeća koja treba da budu prodata, ali da je i dalje neizvestan odgovor na pitanje kako će se prodavati.

– Jedno je „Telekom Srbija”, drugo je „Galenika”. Ta preduzeća funkcionišu. Nijedno ne dobija dotaciju od države, na tržištu su. Nad radom ostalih preduzeća koja treba da budu prodata sud sprovodi monitoring. Prvog dana kada ne budu platili svoju obavezu, otići će u stečaj. Država nema problem da novac curi ka tim preduzećima. U samoj završnici smo privatizacije – tvrdi Sertić.

Sadašnji ministar privatizacije Goran Knežević nedavno je izjavio da će celokupna privatizacija u Srbiji biti završena u naredne četiri godine, odnosno do kraja mandata sadašnje Vlade Srbije. Po njegovoj oceni, nakon završene privatizacije javna preduzeća će biti zdrava, stabilna u roku od dve-tri godine. Da bi poslovi oko završetka privatizacije zaista bili gotovi u roku koji je ministar izneo kao realan, i pomenuti kredit Svetske banke treba da donese ubrzavanje procesa restrukturiranja javnih preduzeća i konačno rešenje svih preduzeća koja su u prethodnim godinama čekala da vide šta će s njima biti.

Do kraja godine, najavio je ministar Knežević, za privatizaciju bi trebalo da bude spremno jedno od najvećih preduzeća u restrukturiranju – pančevačka „Petrohemija”. Kada su reforme počele, bilo je 140 preduzeća koje je država održavala u životu kroz razne subvencije, a kao uslov podrške daljim reformama u Srbiji, Svetska banka je postavila rešavanje statusa državnih preduzeća.

LJ. Malešević

Zavrtanje gasa ko ne plati

– Preduzeća „Petrohemija”, „Azotara” i Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK) neće od iduće godine dobijati gas od „Srbijagasa” ukoliko ne izmire dugovanja tom javniom preduzeću – izjavio je predsednik Sindikata „Srbijagasa” Veljko Milošević.

On je kazao da je tim preduzećima-gubitašima dat rok do kraja godine da srede svoje finansije.

Novac i za otpremnine

Jedna od svrha kredita Svetske banke jestu i otpremnine koje se isplaćuju radnicima koji zbog kraja privatizacije ostaju bez posla. Njima država isplaćuje otpremninu od 200 evra po godini staža i za to je je osnovan poseban Tranzicioni fond, ali se novac za njega izdvaja iz budžeta Srbije.