Za 15 godina u Srbiju stiglo oko 27 milijardi evra

 investicija biti nešto manji od dve milijarde evra, ali cilj Srbije je da one naredne godine budu barem 50 odsto veće jer je to ono što nedostaje da bi privreda bržim tempom išla napred. Predstavnici privrede iz Nemačke, Austrije i SAD na konferenciji u Beogradu „Kriza investicija, da ili ne” ocenili su da po pitanju investicija nema krize u Srbiji, ali da je za više ulaganja potrebna veća predvidivost i manje birokratije.

Član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap objašnjava da danas ima mnogo više upita nemačkih privrednika zainteresovanih za investiranje u Srbiju nego ikada ranije. Dodaje da neće sva interesovanja biti pretvorena u investicije, ali da je izvesno da će između trećine i polovine njih odlučiti da dođe u Srbiju, pa zbog toga očekuje da će i iduće godine biti investicija iz Nemačke. Međutim, on ističe da je razlika između Srbije i zemalja u regionu po pitanju uslova za investitore veoma mala. Naime, i zemlje regiona nude sličan nivo troškova za radnu snagu kao što to čini Srbija pa se strani investitori odlučuju da idu tamo gde ima manje birokratije i više predvidivosti poslovanja. Srbija, smatra Knap, u ovom trenutku nije lošija u tome od ostalih.



Da nema krize investicija u Srbiju smatra i predstavnica Privredne komore Austrije Erika Teoman Brener. Kao prednost naše države ona navodi infrastrukturu – jer je Srbija direktno povezana auto-putem sa zapadom, zatim odličnu radnu snagu koja dobro govori strane jezike, a kao najveći plus ističe niske troškove radne snage.



– Često se zaboravlja da se Srbija poredi u odnosu na ono što je bila pre, a trebalo bi da bude konkurent sama sebi i da ne gleda u prošlost – smatra Erika Teoman Brener. – Trebalo bi uzeti u obzir kompanije koje su već ovde i koje šire svoje operacije. Preduzeća ne analiziraju samo jednu zemlju, već upoređuju više država. Odluka o investicijama se donosi na osnovu više kriterijuma, koji su različiti od firme do firme. Ukupno gledano, Srbija je dobra destinacija za investicije.



Po oceni dekana Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA Nebojše Savića, sada su investicije ključne jer Srbija mora da poveća efikasnost, a rad investicija podiže kako zaposlenost tako i konkurentnost.

– Jedna od prepreka za veći obim ulaganja je to što Srbija vuče neke probleme iz prošlosti, kao što je infrastruktura, koja se sada popravlja – kaže Savić. – Mi jesmo 47. na „Duing biznis” listi, ali Makedonija je, na primer, na 10. mestu. Zbog toga bitka da budemo konkurentniji mora da se nastavi jer je region veliki i sve zemlje nastoje da obezbede rast.



Učesnici konferencije saglasili su se i u oceni da Srbija više ne „bije bitku” za strane investicije samo sa zemljama u regionu već i s dalekim tržištima koja su u razvoju, kao što su Čile, Tunis i druge države koje su srednjeg nivoa razvoja, pa je zbog toga važno da se investitorima obezbedi pravna sigurnost, predvidivost, da učestvuju u radu na zakonima koji će uticati na njihovo poslovanje, da se pitaju kod izmena fiskalnih zakona i drugih akata koji im mogu doneti nove namete i obaveze. Saglasni su i u oceni da su kompanije koje već ovde posluju najbolji ambasadori za dovođenje novih investitora.



LJ. Malešević

 

Opada iznos podsticaja, ali raste broj kompanija koje ga dobijaju

Po oceni Radoša Gazdića iz Razvojne agencije Srbije, postoji trend pomeranja investicija ka zemljama Centralne i Istočne Evrope, ali u isto vreme, prisutan je i trend da kompanije koje trenutno posluju u Srbiji u poslednjih nekoliko godina proširuju svoje pogone i kapacitete. Ukazuje na to da je sistem podsticaja investitora u Srbiji počeo 2006. godine i da bi trebalo da se nastavi u skladu s mogućnostima. Iznosi da je od 2014. godine primetan trend pada nivoa posticaja koji se dodeljuju, a da raste broj kompanija kojima se ti podsticaji dodeljuju.