U Nemačku i Rusiju najlakše idu naši građevinci
Nedovoljno raspoloživih radnih mesta i velika nezaposlenost u Srbiji razlozi su što mnogi građani odlaze van granica naše zemlje u potrazi za poslom.
Osim onih koji se odluče da taj korak naprave samostalno, ima i onih koji na rad u inostranstvo odlaze posredstvom svojih firmi, koje imaju angažman van Srbije, kao i preko agencija za zapošljavanje.
Tako je, recimo, prošle godine registoravan odlazak oko 1.400 radnika, dok je od januara ove godine, od kada važi novi Zakon o slanju radnika u inostanstvo, njihov broj daleko veći. Kako kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, od početka primene tog zakona, na privremeni rad u inostranstvo upućeno je 8.473 radnika iz Srbije, a od polovine januara dostavljeno je 2.423 obaveštenja o upućivanju na privremeni rad u inostranstvo, i to najviše u Nemačku – 905, Rusku Federaciju – 367 te Norvešku – 95.
Odlaskom na rad u inostranstvo na taj način, zaštićena su sva prava radnika. Kako je nedavno izjavio pomoćnik ministra rada Zoran Lazić, radnici moraju da znaju gde idu i kavi su uslovi rada, poslodavac mora da ih obuči za bezbedan rad, a više nije moguće, kao što se ranije dešavalo, da se na putu ka radnom mestu van Srbije potpisuju ugovori o radu i aneksi ugovora.
U Ministarstvu ističu da se naši radnici u inostranstvu mogu zaposliti kod stranog poslodavca, a van granica naše zemlje mogu otići i kao zaposleni kod domaćih poslodavaca koji radnike privremeno upućuju na rad u inostranstvo. Prilikom upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo reč je o organizovanom odlasku zaposlenih kod konkretnog poslodavca, radi obavljanja investicionih i drugih radova, pružanja usluga ili stručnog osposobljavanja i usavršavanja ili rada za potrebe poslodavca u poslovnim jedinicama u inostranstvu ili u okviru međukompanijskog kretanja.
Preko agencija za posredovanje u zapošljavanju u inostranstvu, ukazuju iz tog ministarstva, od januara do juna ove godine posao je dobilo 1.275 radnika. Oni najčešće odlaze da rade u Rusiju, Nemačku, SAD, Grčku, Kipar i Švajcarsku, a po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, koja vodi evidenciju o radnicima koji se zapošljavaju u inostranstvu preko agencija za zapošljavanje, trenutno su najtraženiji radnici građevinske struke.
Da bi poslodavac mogao da uputi radnika na rad u inostranstvo, a u skladu s važećom zakonom, mora poštovati sve predviđene odredbe. Tako mora Ministarstvu rada najkasnije dan pre nego što radnik bude upućen na rad u inostranstvo da dostavi obaveštenje o tome, a uz podatke o poslodavcu, o osnovu upućivanja, o kontakt-osobi... neophodna je i izjava o obezbeđivanju prava u skladu sa zakonom.
Uz to, poslodavac mora najkasnije u roku od sedam dana od dana upućivanja radnika Ministarstvu da dostavi uverenje iz jedinstvene baze Centralnog registra koje je izdato na osnovu uputstva Centralnog registra i koje sadrži spisak zaposlenih koji su upućeni na rad u inostranstvo i sve drugo propisano zakonom. Takođe, poslodavac mora sedam dana od povratka radnika Ministarstvu dostaviti uverenje Centralnog registra o povratku i obavestiti Ministarstvo o bilo kojoj promeni podataka.
D. Mlađenović
Samostalan odlazak veliki rizik
Mnogi naši građani radi posla u inostranstvo odlaze samostalno, često bez radne dozvole, gde rade bez prijave i regulisanog pravnog statusa, što je veoma rizično. Osim što u takvim situacijama ne ostvaruju sva prava iz radnog odnosa, poput ostalih zaposlenih, što neretko rade poslove ispod svog stepena stručnosti, gotovo da su poptuno nezaštićeni prilikom povreda na radu i nesrećnih slučajeva, koji se, nažalost, događaju.