Pacijenti i osoblje zaslužuju humanije uslove

Rekonstrukcija, ukoliko se građevinska dozvola ishoduje do kraja ove godine, biće jedini prioritet Vlade Vojvodine u sledećoj godini, kada su u pitanju rekonstrukcije bolnica, kazao je, dr Slobodan Ovuka, direktor Opšte bolnice u Pančevu.

Kako izgleda Interno odeljenje Opšte bolnice u Pančevu poznata je slika. Jedan od razloga zašto ovo odeljenje nije rekonstruisano je i spor Bolnice sa projektantskom kućom koja je radila projekat rekonstrukcije internog odeljenja. Spor je stigao i do suda. U četvrtak, 20. oktobra, u Novom Sadu, održan je sastanak kojem su prisustvovali dr Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo, dr Slobodan Ovuka direktor Bolnice i predstavnici projektantske kuće.

- Postignut je dogovor o vansudskom poravnanju i okončanju spora. Taj projekat će biti aneksiran i urađen u skladu sa novim Zakonom o izgradnji. Imamo realne osnove da do kraja godine projekat bude gotov, a samim tim i da ishodujemo potrebnu dozvolu za izvođenje radova na rekonstrukciji – rekao je dr Slobodan Ovuka direktor Opšte bolnice Pančevo.

Kako kaže dr Ovuka, rekonstrukcija Internog odeljenja bolnice u Pančevu, će pored Kliničkog centra Vojvodine, biti jedini prioritet Vlade Vojvodine u 2017. godini.

- Bolnica u Pančevu je prepoznata kao najvažniji ali i najzapušteniji objekat u zdravstvu pokrajine. Uveren sam da ćemo u narednoj godini pristupiti rekonstrukciji ovog odeljenja i da ćemo u najboljem slučaju do kraja 2017. godine ovde moći da pokažemo daleko humanije uslove, kakve zaslužuju pacijenti i osoblje ove bolnice – kazao je Ovuka.

Jedna od najvažnijih stvari da bi rekonstrukcija Internog odeljenja mogla da počne je završetak projekta, je će se tada tačno znati šta je sve potrebno da se radi i koliko to košta. Ako projekat bude gotov do kraja godine, građevnska dozvola može vrlo brzo da se dobije i da ova rekonstrukcija bude deo budžeta Pokrajine namenjenog zdravstvu za 2017. godinu.

U  Petrohemiji: Počela proizvodnja

Startom fabrike Etilen uspešno je pokrenuta proizvodnja u HIP Petrohemiji. Nakon pokretanja Etilena, u fabrikama PEVG-a i PENG-a, počela je proizvodnja robe namenjene prodaji na inostranom i domaćem tržištu. Sve petrohemijske fabrike rade stabilno i prema planu proizvodnje.

- Proizvodnja u HIP - Petrohemiji uspešno je pokrenuta posle dvonedeljnog zastoja tokom kojeg su realizovane remontne aktivnosti na procesnoj opremi u Etilenu. Cilj ovih radova je priprema opreme za rad u kontinuitetu na visokim kapacitetima u narednom periodu – rekao je Miša Bulajić, izvršni direktor Funkcije proizvodnje i tehničke podrške HIP-Petrohemije. Obnavljanje proizvodnje u HIP-Petrohemiji proteklo je uz poštovanje propisanih bezbednosnih mera i u skladu sa važećim procedurama kompanije i standardima, navedeno je u saopštenju ove kompanije.

Da podsetimo, premijer Aleksandar Vučić izjavio je da će Vlada nastaviti da se bori za saniranje velikih dugovanja ove fabrike i da će država zbog toga biti u blagom deficitu, ali da je neophodno, kako je rekao „stvari isterati na čistac” kako bi se i za Petrohemiju i za Azotaru mogao naći strateški partner.

Propadoše seoske ulice

Zbog sanacije mosta kod Farkaždina, putnički i teretni saobraćaj se već duže vreme preusmerava na dva alternativna puta. Usled povećane frekvencije vozila, pogotovo teških kamiona, pospešeno je i propadanje lokalnih puteva koji su i inače u lošem stanju. Jedan od njih je lokalni put idvorska raskrsnica – Sakule – Baranda – Opovo – Zrenjaninska magistrala.

Reč je o uskim saobraćajnicama na kojima se kamioni teško mimoilaze i sa putničkim vozilima, tako da ubrzano stradaju bankine ovih kolovoza. Zato će se nadležni iz opštine Opovo pismeno obratiti JP „Putevi Srbije” i resornom ministarstvu, i tražiti da po završetku sanacije mosta kod Farkaždina, JP „Putevi Srbije”, kao izvođač radova, izvrše sanaciju svih delova trase koji su oštećeni zbog preusmeravanja saobraćaja na lokalne puteve -  najavio je predsednik Opštine Opovo dr Zoran Tasić.

Radovi na mostu kod Farkaždina, trajaće do polovine novembra.

Ponoviti glasanje

Pojedini članovi Školskog odbora Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ podneli su žalbu Prosvetnoj inspekciji. Razlog obraćanja je bila sumnja u regularnost sednice Školskog odbora održane 13. septembra ove godine. Sednici su prisustvovala i dva člana Đačkog parlamenta, od kojih je jedan bio maloletan. Suprotno Zakonu o sistemu obrazovanja maloletni učenik je glasao i njegov glas je bio uvažen.

- Po ovlašćenju Prosvetne inspekcije prema Zakonu o osnovama sistema i obrazovanja i vaspitanja, izvršen je vandredni inspekcijski nadzor u školi, sačinjen je zapisnik, utvrđeno činjeničko stanje. Utvrđene su četiri mere koje se tiču otklanjanja utvrđenih nezakonitosti – rekao je Miodrag Kurdulj, prosvetni inspektor.

Jedna od mera koja je izrečena je da se ponovi glasanje o izveštaju o radu Elektrotehničke škole za 2015/16. godinu, ali da se ponovo izabere učenik Đačkog parlamenta, koji će ovog puta biti punoletan. Članovi Školskog odbora sumnjaju u regularnost ovog postupka, zato što učenike Đačkog parlamenta biraju učenici, pa se oni pitaju da li je ovim postupkom prekršeno njihovo pravo i Zakon.

-Trenutno je u toku postupak koji škola treba da sprovede po tim merama. Po dobijanju obaveštenja od škole, Prosvetna inspekcija nastaviće postupak koji može ići u više smerova, u zavisnosti kako bude postupljeno po utvrđenim merama – pojasnio je Kurdulj.

Članovi Odbora su u nedoumici da li je po sredi i sukob interesa. Direktor škole Nikola Ćurčin i jedan član Školskog odbora iz reda zaposlenih Nikola Ćebić su odbornici u pančevačkoj Skupštini. Ćurčin je u Demokratskoj stranci a Ćebić je odbornik Pokreta „Dosta je bilo”.

- Prosvetna inspekcija može i treba da uradi je da se obrati Agenciji za borbu protiv korupcije. U zavisnosti od odgovora koji bude dobila, Prosvetna inspekcija će se obratiti dalje organima koji vode računa o imenovanju i razrešenju članova Školskog odbora, kako pojedinačno, tako i kolektivno – istakao je prosvetni inspektor.

Iako su članovi Školskog odbora glasali za izbor sadašnjeg direktora škole, oni se ne slažu sa njegovim postupcima. Tvrde da Nikola Ćurčin zakazuje sednice u vreme kada oni rade, pa oni ne mogu da prisustvuju, ne obaveštava ih o svojim postupcima, pošto im šalje dokumenta koja oni na kućnim računarima ne mogu da otvore.

Balet se nada novoj zgradi

Osim krečenja matične zgrade Baletske škole „Dimitrije Parlić”, ova ustanova dobila je sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje za sređivanje poda izdvojenog odeljenja u Zrenjaninu i deo šopske narodne nošnje. Od Grada Pančeva dobili su novac za kupovinu nacionalnih muzičkih instrumenata, a od roditeljskog dinara za srednju školu kupljeno je 16 stolica. Vrednost instrumenata koje nameravaju da kupe je oko 150.000 dinara.

Za projekat kojim je konkurisala kod Pokrajinskog sekreterijata, Baletska škola dobila je 120.000 dinara. Pored pomenutih intervencija, direktorka Baletske škole Tatjana Krga najavljuje i kupovinu nove opreme za informatičku učionicu. Postojeća je stara 10 godina i neophodno je zameniti.

- Uradili smo sada projekat za novu informatičku učionicu sa umreženim računarima, centralnim za profesora i osam jedinica za učenike. Upravo smo završili taj konkurs. Već duže vreme apelujemo da Baletska škola mora da dobije proširenje, odnosno rekonstrukciju – istakla je Krga.

Nova zgrada bila bi izgrađena na postojećem parkingu u dvorištu. Sve dozvole su pribavljene, jedino nedostaje novac.

- Mi se nadamo da će Grad ove godine da izdvoji oko pet miliona dinara, a da će ostatak, od oko 50 miliona, obezbediti Pokrajinski sekretarijat – rekla je Krga. - Ako sve bude teklo po planu, jula 2017. bi se krenulo sa izgradnjom nove zgrade Baletske škole.

Veća potrošnja, manje arsena

Tokom letnjih meseci stanovnici sela Glogonj imali su problem sa ispravnošću vode na eko česmi. Analize urađene pre dva meseca pokazale su da su mangan, arsen i nitriti u dozvoljenim vrednostima. Iz JKP „Glogonj” najavljuju da će se ispravnost vode kontrolisati na svakih mesec dana i da je voda na eko česmi ispravna. Direktorka mesnih komunalaca Ljiljana Stanković apeluje da građani koriste tu vodu što više.

- Neophodna potrošnja je četiri kubika dnevno - kaže Stanković i dodaje da uprkos apelima da se voda ispušta što više, meštani to ne rade, te mora da se pravi veštački protok. Protok vode je neophodan kako arsen ne bi bio ponovo u nedozvoljenim količinama.

- Na poslednjim merenjima arsen je bio na donjoj granici, pa sam poslala dva dopisa izvođaču, da ne bi ponovo došlo do problema- kaže Stanković.

Predsednica MZ Glogonj Mirela Petrović kaže da zbog sastava zemljišta ceo Južni Banat ima problema sa hemijski neispravnom vodom.

- Problem bi trebao da bude prevaziđen kada se Glogonj bude priključio na gradski vodovod - kaže Petrović i dodaje da je u planu postavljanje novog hidranta u Ulici JNA, gde meštani imaju problem sa taloženjem gvožđa.

Pripremio: M. Milakov