Mirović: Promovišemo politiku zajedništva i razvoja

- Razgovori na Evropskoj nedelji regija i gradova u Briselu su bili veoma uspešni. I, sve je to, uz zalaganje novosadskog tima na kraju rezultirali i odlukom da Novi Sad postane Evropska prestonica kulture 2021. -  ocenio je za „Dnevnik“ predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

– Bili smo jedinstveni u procesu pripreme kandidature. Grad je veoma vešto vodio program, kampanju, umešno nastupao i moram priznati da je celu zemlju, posebno Vojvodinu, obradovala ta vest. Nekoliko dana ranije mi smo, koliko je bilo u našoj moći, u razgovoru s predstavnicima važnih regiona, isticali značaj takve kandidature i tražili podršku. Činila je to i naša diplomatija uobičajnim kanalima i, jednostavno, zajednički rad, pomoć Vlade Srbije, kao i energija novosadskog tima, doprinela je još jednoj važnoj pobedi Novog Sada, Vojvodine i cele Srbije. Jednostavno, Novi Sad je dobio veliku šansu koju ne smemo propustiti- ističe Igor  Mirović.

S kojim regijama ste razgovorali i šta je Vaš najjači utisak?

– U razgovorima s predstavnicima Baden-Virtemberga, Štajerske, Hesena, Ron-Alpa, Lombardije i Osječko- baranjske županije dogovorili smo konkretizaciju ranije potpisanih sporazuma o saradnji i izneli zajedničke vizije AP Vojvodine i tih regija. Prioriteti su različiti. Negde je unapređenje odnosa koji se tiče intenzivnije ekonomske saradnje, a negde su to, kao što je o tome bilo reči u razgovoru s predstavnicima Osječko- baranjske županije, ideje o intenziviranju prekogranične saradnje, o mogućnostima da iz evropskih fondova crpimo novac za razvoj opština s jedne i druge strane granice. Realizacijom projekata nismo zadovoljni. Jesmo, kad je to relacija Srbija-Mađarska, Srbija-Rumunija, ali ne i na relaciji Srbija-Hrvatska. Tu Vojvodina ima najveći stepen mogućnosti da iskoristiaj potencijal i zbog toga je s njima i bilo reči o tome. Predstavljaćemo u budućnosti potencijale Vojvodine u samim regijama, a ne u sedištu EU i Evropske komisije.

Šta ste se dogovorili s predstavnicima gradova i regija?

– Dogovorili smo zapravo da ono što želimo već potpisanim okvirima, intenziviramo. Nije reč samo o ekonomskoj saradnji nego i o razmeni kulturnih  poslenika, studenata, o mogućnostima da budemo deo velikih evropskih projekata. Neke od naših institucija, poput „Biosensa”, takve stvari već veoma dobro promovišu. Jednostavno, za veoma kratko vreme, tokom samo dva radna dana, uspostavili smo kontakte, obnovili ih i reafirmisali ih s onim regijama s kojima Vojvodina tradicionalno sarađuje. 

Da li ste zadovoljni?

– Da. Ponekad se na takve prijeme i razgovore čeka mesecima. I zato je uspeh da tokom dva dana, naravno s dobrom pripremom koju su izveli moji saradnici, obezbedimo kontakte s pet značajnih i moćnih regiona i s jednim susednim, koji želi da s nama sarađuje intenzivnije. Imali smo razgovore i s predstavnicima Evropskog parlamenta, sa članom Evropskog parlamenta i predsedavajućim delegaciji EU-Srbija Parlamentarnog komiteta za stabilizaciju i pridruživanje Eduardom Kukanom i s predstavnicima Generalnog direktorata za Zapadni Balkan, šeficom Direktorata gospođom Henovevom Ruiz Kalaverom. Branili smo neke naše stavove, odgovarali na važna pitanja. U suštini, pomagali našoj zemlji da u procesu pridruživanja Vojvodina bude vidljiva, a da ne bude u sukobu, konfliktu, da ne bude suprotstavljena interesima cele Republike nego da kroz tu vidljivost deo pozitivnih primera koji u Vojvodini postoje bude istinito i objektivno predstavljen.

Šta očekujete od zajedničke sednice Republičke i Pokrajinske vlade koja će biti održana u Novom Sadu 22. oktobra? 

– Zahvaljujući inicijativi predsednika Vlade Aleksandra Vučića i našoj nameri da promovišemo novu politiku okupljanja oko projekata, kao i zajedništvo Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade i svih 45 lokalnih samouprava u Vojvodini, održaće se zajednička sednica Republičke i Pokrajinske vlade u Novom Sadu 22. oktobra. Brojne su teme, aktivno radimo na njima, velike investicije od nacionalnog značaja, pitanje manje razvijenih opština i zajedničkih podsticaja za njihov razvoj, pitanje aktiviranja već pripremljenih planova u delu finansiranja potreba Vojvodine, navodnjavanje, infrastruktura, zatim pitanja koja se tiču određenih potreba u delu zdarvstvene zaštite, Klinički centar, izgradnja novih objekata B i C bloka i mnoga druga pitanja biće razmatrana kroz preseke stanja i konkretne planove i rokove za njihovu realizaciju. Ne radi se, dakle, o sednici koja ima deklarativni karakter, nego će biti mnogo tema s praktičnim presecima - dokle se stiglo, šta su planovi, ko su nosioci zadataka i koji su rokovi da Vojvodina dobije u našoj saradnji mnogo više. I Novi Sad je jedna od tema, posebna tema je razvoj Novog Sada, ali isto tako, posebna tema je razvoj manje razvijenih opština. Pokušali smo, dakle, da se fokusiramo na to što je za Vojvodinu najinteresantnije, najvažnije. Nije tajna od te sednice mi očekujemo mnogo, očekujemo da ministarstva, sekretarijati i opštine preuzmu deo obaveza koje će biti u funkciji razvoja Vojvodine.

Eržebet Marjanov

Foto: B. Lučić