Agenciji ovlašćenje podnošenja krivičnih prijava

dok će na njenom kraju Ministarstvo pravde sačiniti izveštaj.

Važeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije donet je 2008. godine, a primenjuje se od 1. januara 2010, uz izmene koje su izvršene te godine. Tokom njegove primene uočena je potreba da se veći broj odredaba pojasni i precizira i da se na drugačiji način urede određena bitna pitanja, vezana, pre svega, za sukob interesa, kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera i ovlašćenja Agencije.

Prvi razlog za donošenje novog, znatno kvalitetnijeg zakona, jeste uvođenje jasnijih i strožih pravila o odgovornosti funkcionera, poboljšanje efikasnosti rada Agencije i jačanje njene nezavisnosti. Drugi razlog je usklađivanje s važećim strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije. Cilj novog zakonskog akta je, pre svega, zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od korupcije i jačanje integriteta i odgovornosti organa javne vlasti i javnih funkcionera.

S druge strane, predložena zakonska rešenja uzimaju u obzir postojeće stanje, odnosno vode računa o tome da novi zakon bude zaista primenljiv u sadašnjim uslovima.

Novi zakon uvodi pojam „organ javne vlasti”, koji, u cilju pojačane zaštite javnog interesa, obuhvata širi krug organa i drugih pravnih lica u odnosu na važeće zakonsko rešenje, dok se značenje pojmova „javni funkcioner” i „javna funkcija” u potpunosti vezuje za pojam „organ javne vlasti”.

Novine u odnosu na važeći zakon odnose se i na samu definiciju Agencije za borbu protiv korupcije jer se njene nadležnosti proširuju na zauzimanje načelnih stavova značajnih za primenu zakona. Nadležnosti Agencije proširuju se i na podnošenje krivičnih prijava, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka. Takođe, Agenciji se daje pravo da međunarodnu saradnju ne samo prati već i ostvaruje.

Bitna novina u odnosu na vežeći zakon odnosi se na proširenje nadležnosti Agencije na sprovođenje analiza rizika od korupcija u radu organa javne vlasti i sačinjavanje izveštaja s preporukama za njihovo otklanjanje, čime se obezbeđuje novi mehanizam za uspostavljanje i unapređenje institucionalnog integriteta. Novina je i to što će Odbor odlučivati ne samo o žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere već i o žalbama na ostale odluke direktora u skladu sa zakonom, kao i proširivanje njegove nadležnosti na zauzimanje načelnih stavova za primenu zakona.

Agencija novim aktom dobija neposredan pristup podacima iz registara koji vode Uprava za trezor, Agencija za privredne registre i drugih koje vode organi javne vlasti. Ta novina doprineće povećanju efikasnosti Agencije. Novi zakon, takođe, razgraničava pojmove sukoba interesa i kumulaciju javnih funkcija, tako što kumulaciju javnih funkcija uređuje u posebnom delu.

Novi zakon iz definicije sukoba interesa izostavlja privatni interes koji „izgleda kao da utiče” na postupanje funkcionera u obavljanju javne funkcije, čime se otklanja mogućnost širokog tumačenja. Propisan je i rok od pet godina u kojem Agencija po službenoj dužnosti pokreće postupak u kojem odlučuje o postojanju sukoba interesa.

Jasno se propisuju situacije u kojima funkcioner ne sme da obavlja drugi posao, bez mogućnosti traženja saglasnosti od Agencije. Predloženim zakonskim rešenjem se odgovornost za poštovanje zakona u potpunosti prebacuje na funkcionera. Novim zakonom se, takođe, zabranjuje obavljanje poslova savetovanja, čime se otklanja postojeća pravna prazina. Jasno se propisuje i zabrana obavljanja funkcija u pravnim licima s učešćem privatnog kapitala.

LJ. Malešević

Prijavljuje se i imovina roditelja i dece

Kada je reč o prijavljivanju imovine i prihoda funkcionera, jedna od najbitnijih novina je proširenje kruga povezanih lica čiju imovinu i prihode javni funkcioner mora da prijavi Agenciji. Obaveza podnošenja izveštaja o imovini i prihodima proširuje se na roditelje, odnosno usvojitelje, i decu, nezavisno od toga da li žive s njim u istom porodičnom domaćinstvu ili ne.