Policije u regionu tragaju za „hitovima” zbog zločina
Srbija će, po svoj prilici, u narednih mesec dana ući u javnu raspravu o Nacrtu zakona o nacionalnom „de-en-ka registru“, predlogu pravnog akta koji do sada naša država nije imala,
dok o tome u EU postoje propisi i odluke Evropske komisije koji regulišu tu oblast, saznaje „Dnevnik“ nezvanično.
Takav zakon reguliše posedovanja baze navedenih podataka na jednom mestu, jer je to preduslov da bismo mogli automatski da razmenjujemo DNK informacije. Poznato je da MUP ima najveću bazu takvih podataka, ali cilj je da svi budu na jednom mesti i da njihova razmena funkcioniše s drugim državama dvosmerno, bez nepotrebnih procedura. Ta saradnja je zapravo veoma blizu, zato što naša policija dobro funcioniše u toj oblasti, ali da bi ona zaživela potpuno, tehnički i pravno, trebaće još neko kraće vreme zbog korekcija u propisima i kompjuterskim sistemima veza.
– Delegacija, čiji sam član, a u kojoj je bilo najviše predstavnika MUP-a, ali tu su bili i predstavnici Tužilaštva, Ministarstva zdravlja i svih onih institucija koji bi trebalo da učestvuju u ostvarivanju poglavlja 24 – Pravda, sloboda, bezbednost, bila je pre tri godine u Briselu – kaže za naš list šef Kriminalističko-tehničkog centra u Novom Sadu i rukovodilac tima MUP-a za forenzičke poslove u pregovaračkom poglavlju 24 s EU Marko Milivojević. – Cilj je bio da se sagleda šta na tu temu ima Evropska unija, a šta mi imamo od zakona i aktivnosti koje se obavljaju. Deo pregovora našeg tima se, pre svega, odnosi na policijsku saradnju u borbi protiv droga, terorizma, finansijskim istragama i drugim nelegalnim i značajnim oblastima bezbednosti. U okviru razgovora predstavljen nam je takozvani Prumski sporazum, koji se odnosi na automatsku razmenu DNK, otisaka prstiju i podataka o vozilima između zemalja, što znači da jedna država ima mogućnost da ulazi u bazu podataka druge zemlje i obavi pretraživanje bez posebnih protokola i formalnosti. Reč je o prekograničnoj policijskoj i pravosudnoj saradnji. Tako nešto naveliko funkiconiše u Evropskoj uniji. Mi smo tom prilikom počeli da izrađujemo akcioni plan za poglavlje 24.
On kaže da predstoji harmonizovanje zakonodavstva, odnosno donošenje novih zakona i podzakonskih akata i izmene postojećih, kao i njihovo usklađivanja s propisima EU.
– Da bi se to ostvarilo u praksi, potrebno je još samo sprovesti neke aktivnosti u pravnoj i tehničkoj oblasti, kao što je uvođenje sigurnih telekomunikacionih mreža, dok u pravnom smislu valja uspostaviti jedinstvene baze podataka na nacionalnom nivou, ali uz poštovanje propisa koji nalažu zaštitu podataka o ličnosti – kaže naš sagovornik.
Naš sagovornik daje primer: ako češka policija hoće da ispita da li je neki trag iz uviđaja u bazi podataka Austrije, Slovačke i Srbije, nije isključeno da će u većem delu slučajeva neki sistem iz navedenih država imati „hit“ odnosno pogodak, ali se u samom početku ne javljaju podaci o licu. Ako se dođe do „hita“, drugi korak je provera onog što je sistem otkrio uz potvrdu ljudskog oka da je to tako baš kako je mašina obavestila. Tek tada postoji mogućnost da neko od inostranih kolega traži određene podatke o ličnosti, koji idu nekim sigurnim policijskim kanalima. Važno je napomenuti da sličan vid saradnje i sada funkicioniše putem Interpola i Europola, ali se to u ovom trenutku ne radi automatski, nego postoje pojedinačni zahtevi država pa se gubi na brzini.
– Reč je o tehničkim stvarima koje mogu rešiti značajne slučajeve, a ne o visokoj politici, koja ipak može doprineti bržoj sinhronizaciji propisa i donošenju novih zakona i podzakonskih akata. Napominjem, razmena podataka te vrste nije jednosmerna, dakle i mi i potpisnici sporazuma možemo proveravati podatke u drugoj državi – navodi Milivojević.
Na Srbiji stoji i velika odgovornost za tačnost tih podataka jer u slučaju nekakvog spora, kad je podatke unela naša zemlja, odgovorni smo mi. Taj mehanizam čini se jednostavnim, ali ima dosta detalja, pravnih i tehničkih, da bi se to postigo. Dakle, dosta posla za kratko vreme, ali isplati se. Takav sistem paralelno se uvodi i u regionalne tokove, i na sličan način će se primenjivati i u uslovima razmene podataka u okviru Konvencije o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi, čije su zemlje potpisnice, osim nas, Austrija, Slovenija, Makedonija, Bugarska, Albanija, Rumnunija, Crna Gora, BiH, Mađarska i Moldavija. Neke od njih već jesu u EU ili kandidati, a neke su tek na tom putu.
M. Vujačić
Napraviti unutrašnju mrežu
– Kad je reč o DNK bazi podataka, ona jeste najveća u MUP-u, ali je takođe raštrkana pa se delovi nalaze u drugim laboratorijama u Srbiji, na primer u bazama instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu i Beogradu, nekih fakulteta i privatnih laboratorija. Tužilaštvo i sud, kao organi postupaka, imaju ovlašćenje da izdaju naredbu za veštačenje. U tom smislu, potrebno je stvoriti jedinstvenu bazu podataka koja sadrži DNK profile, uvezati sve laboratodije, odnosno napraviti unutrašnju mrežu uz ujednačavanje standarda u postupanju svih laboratorija s određenim setom podataka i u skladu s akreditovanim metodama rada prema međunarodnom standardu, a koji NKTC održava već treću godinu – kaže Marko Milivojević.