Klinč američkog grizlija i ruskog medveda
Ruski medved nikada ne umire i za razliku od (američkog) grizlija, on samo pada u dubok san. Ovako glasi sažeti komentar portparolke ruskog Ministarstva spoljnih
poslova Marije Zaharove na jednu izjavu američkog republikanskog kandidata za potpredsednika Majka Pensa, a sve u sklopu ovonedeljne runde koškanja Moskve i Vašingtona na više nivoa i sa još više aktera, koju prate zaleđeni osmesi posmatrača. Trvenja Moskve i Vašingtona su krenula da se pojačavaju i ubrzavaju iz dana u dan u toj meri da sve više razumnih ljudi strahuje nije li sve to znak da su pripreme za treći svetski rat u punom jeku, verujući da su vremena kada će se dva medveda uputiti na zimski san poprilično daleko. Jednom rečju, odnosi dveju zemalja pali su na najniže grane još od Hladnog rata, a opasnost od vojnog sukoba sila veća je nego ikad.
Da je đavo odneo šalu – ipak je reč o nuklearnim supersilama – dovoljan je znak što rusko Ministarstvo za vanredne situacije planira vežbu civilne zaštite u kojoj će učestvovati 40 miliona ljudi. Američka agencija AP navodi da ta odluka podseća na Hladni rat, kada su građani Sovjetskog saveza obučavani kako da prežive u slučaju nuklearnog rata. Analitičari, naravno, povezuju tu vežbu sa sve jačom napetošću u odnosima Rusije i SAD zbog Sirije, ali i po drugim pitanjima. Ruski zvaničnici prošle nedelje potvrdili su da je u toku izgradnja podzemnih skloništa u koja staje 12 miliona ljudi, dovoljno da se u njih smesti cela Moskva, a jedan ruski vojni TV kanal objavio je upozorenje o mogućem nuklearnom ratu sa Zapadom nakon što su tenzije na Bliskom istoku na najvišem nivou do sada.
Propagandni rat je, elem, u punom jeku: Kremlj je ove nedelje saopštio da žali zbog činjenice što su Rusija i predsednik Vladimir Putin postali neodvojivi deo američke predizborne kampanje u kojoj se Rusija obično predstavlja u negativnom svetlu. „Na naše žaljenje znamo da su ruska karta i pominjanje našeg predsednika praktično postali neodvojiv deo predizborne kampanje u SAD”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima. Opet, Hilari Klinton, predsednička kandidatkinja demokrata, optužila je Ruse da pokušavaju da se umešaju u američke izbore, posle hakovanja elektronske pošte centrale njene stranke uoči letošnje velike konvencije.
Hladnoratovske bodlje su prvo osetile diplomate: ovih dana Stejt department je obelodanio da je američkim diplomatama sipana droga u piće prilikom posete Sankt Peterburgu prošle godine. Muškarac i žena, navodno, bili su drogirani tokom prisustvovanja konferenciji UN posvećenoj borbi protiv korupcije u novembru 2015, a policija je zaključila da su opojnu supstancu najverovatnije uneli putem pića koje im je posluženo u hotelskom baru. Tokom prvog mandata Baraka Obame ruski obaveštajci, opet navodno, su upali u dvorište američkog atašea odbrane u Moskvi i ubili mu psa. Ove informacije, ipak, spadaju u domen diplomatskih glasina i nisu potkrepljene dokazima, ali “tamo gde treba” je neko ipak procenio da ih treba odaslati.
S druge strane i Kremlj se žali na sve veći pritisak koje trpe ruske diplomate u Sjedinjenim Državama. Sergej Rjabkov, podministar spoljnih poslova, pomenuo je pokušaje vrbovanja od strane američke tajne službe u protekle dve i po godine. Navodno, ruske diplomate trpe pretnje upućene članovima njihovih porodica, pa ne mogu da se posvete svojim zadacima. S druge strane, rekao je Rjabkov, pod diplomatskim plaštom se u Rusiji odvijaju „intenzivne špijunske aktivnosti“, a američki vojni ataše je više puta u Moskvi viđen u blizini strateški važnih vojnih postrojenja.
Pa onda, da li je počeo treći svetski rat u Siriji? Rusi tvrde da se SAD tamo nisu borile protiv terorista iz Nusra fronta, koji su koristili primirje da se pregrupišu i nastave svoje napade. SAD žele da održe “kontrolisani haos” i spremne su i na „pakt sa đavolom” samo da svrgnu Asada sa vlasti, kažu. Intervencijom u Siriji, pak, Rusija se vratila na svetsku scenu kao velika sila, potvrđujući da je globalni poredak multipolaran.
- Vojni konflikt Rusije i SAD u Siriji je moguć. Štaviše, on se indirektno i dogodio – Amerikanci su bombardovali položaje sirijske vojske (u Deir el Zoru), gde su se nalazili ruski vojni savetnici, a ruska strana je raketirala teroriste, među kojima ima i Amerikanaca - izjavio je ovih dana ruski vojni politikolog Aleksandar Perenyijev. - Sve to donekle liči na korejski ili vijetnamski scenario. U stvari, direktan rat između SAD i Rusije je već u toku. Ko i iz čega obara ruske helikoptere?
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je u intervjuu Bi-Bi-Siju krajem septembra rekao da kada čuje izjave portparola Stejt departmenta jedva može da kontroliše pritisak. Prethodno je prilikom jednog brifinga u Vašingtonu portparol Yon Kirbi upozorio da će ako se produži građanski rat u Siriji to u toj meri ojačati ekstremističke grupe da će biti napadnuti „ne samo ruski interesi nego i ruski gradovi“ – biće ubijano još više Rusa a avioni obarani. To su, po Lavrovu, nedopustive pretnje, „signal onima koji mogu nešto da naprave, da to i urade“.
I dok američki državni sekretar Yon Keri prebacuje Rusiji da greši što podržava „ubicu svog naroda“ Asada, Moskva uzvraća da Vašington nije odvojio umerenu opoziciju od radikalnih grupa i „pravi pakt s đavolom“. Moskovski spoljnopolitički stručnjak Fjodor Lukjanov smatra da su Asadove snage iscrpljene i bez spoljašnje podrške ne bi mogle ni vojno, ni politički. Ergo, bez jačanja Asadovog režima nemoguća je stabilizacija Sirije. U prevodu na manje diplomatski jezik to znači da će se rat nastaviti, sve do poželjne ravnoteže snaga između velikih sila.
Sve ovo događa se u vreme dok su Sjedinjene Države u groznici zbog veoma neuobičajene predsedničke kampanje koja će potrajati još mesec dana. Kako aktuelni predsednik Barak Obama nije u trci, optužbe na račun slabosti njegove spoljne politike su jako sredstvo u trukama Donalda Trampa i republikanaca.
Predsednik Vladimir Putin se sa svoje strane suočava sa posledicama prvog značajnijeg pada životnog standarda mnogih Rusa još od sloma Sovjetskog Saveza. Jaki čovek iz Kremlja nastoji da održi moral nacije „zbijanjem redova“, nadajući se predsedničkim izborima u 2017. Ali da li je svaki rat danas, kao u vreme Hladnog rata, u krajnjoj liniji rat supersila, pita se britanski Gardijan. Sukob u Siriji nije tipično hladnoratovski. Poslednje primirje je propalo ne samo zato što su SAD greškom bombardovale sirijske vojnike, niti zato što je „neko“ uništio konvoj s humanitarnom pomoći, nego zato što njegovi sponzori – SAD i Rusija – nisu u stanju da iskontrolišu sledeće korake. Amerikanci nisu sigurni ko bi mogao da vodi buduće pregovore, a ni Putin ne može tek tako da uključi ili isključi Asada – na terenu se već pokazalo.
Bezidejnost na obe strane je idealan prostor za ubacivanje strahova i apokaliptičnih vizija, govori nam istorijsko iskustvo. Kvaka je, međutim, u tome što se istorija nije sastavljena samo od od stereotipa i nikad se ne ponavlja.
Relja Knežević
Razmena udaraca
Razmena verbalnih udaraca između američke i ruske strane dobila je ubrzanje počev od ruskog pripajanja ukrajinskog poluostrva Krim početkom 2014. Razlike oko Sirije samo su dodatni razlozi za zaoštravanje. Rusi Amerikancima prigovaraju zbog uvođenja ekonomskih sankcija posle intervencije na Krimu, postavljanja raketnog odbrambenog sistema u Evropi koji „destabilizuje unutrašnju situaciju u Rusiji“(?), kao i zbog toga što SAD godinama odbacuju ruske predloge za uspostavljanje novog sistema evropske sigurnosti, „dok se NATO približava granicama Rusije“. Putin je u intervjuu za Blumberg početkom septembra, optužio zapadni vojni savez da je u julu raspakovao novi paket pretnji Moskvi, i jača vojne jednice na granicama Poljske i baltičkih država. Ipak, gensek NATO-a Jens Stoltenberg je ove nedelje isključio mogućnost intervencije Atlantskog saveza u Siriji.