Trinaesta plata između sna i jave

možda i ne bi bila ni po čemu čudna i neobična i ne bi izazivala lavinu negativnih komentara. Jer, ta famozna trinaesta plata, na koju su zaposleni u Srbiji davno zaboravili, u nekim se evropskim državama podrazumeva. Ona se, recimo, podrazumeva u Švajcarskoj, a slično je i u nekim drugim zapadnoevropskim zemljama gde su ova primanja često definisana ugovorima o radu, nezavisno od bonusa. U skandinavskim zemljama preraspodele viškova su nešto na čega svi zaposleni, od fabričkog radnika, vozača automobila do lekara, mogu svake godine da računaju.

Vest da je Javno preduzeće “Pošta Srbije” ovih dana, nakon dobijene saglasnosti Vlade Srbije za isplatu dobiti ostvarene u 2015.godini, svojim zaposlenima podelila trinaestu platu “naljutila” je sve radnike koji o njoj davno više i ne sanjaju već žele da dobiju samo redovnu mesečnu platu, koja je pri tom duplo manja od onoga čime su zaposleni u ovom javnom preduzeću “nagrađeni”.  Jer, oko 15.000 zaposlenih u JP “ Pošte Srbije” dobilo je na ime trinaeste plate 90 odsto zarade. Ako je tačna informacija da je prosečna plata u ovom preduzeću 40.000 dinara, jasno je da su oni na ime trinaeste plate dobili oko 36.000 dinara, što je za 14.000 dinara više od minimalca koji u ovom trenutku prima oko 400.000 radnika.

Vršilac dužnosti direktora JP “Pošta Srbije” Mira Petrović objašnjava da je ovo javno preduzeće prošle godine ostvarilo najveću dobit u istoriji Pošte, da je 15.000 ljudi u ovom sistemu radilo pošteno i da su sada samo ubrali “plodove” prošlogodišnjeg rada, i ne vidi ništa posebno u tome što zaposleni dele ono što su i zaradili. 

- Prosečna plata radnika u Pošti skoro  je dva puta manja od prosečnih plata u nekim javnim preduzećima koja su već godinama veliki gubitaši i veliki korisnici budžetskih sredstava, za razliku od JP Pošta Srbije koje godinama unazad samo puni budžet. Podeljena dobit je i stimulans za još predaniji rad, jer su svi svesni da neko konačno meri rezultate i odvaja rad od nerada – saopštila je Pošta Srbije.

Ako se zaista pogledaju finansijski rezultati koje je ovo javno preduzeće ostvarilo prošle, ali i prethodnih godina, jasno je da se ono ima čima pohvaliti i podičiti. Naime, u prošloj godini Pošta Srbije ostvarila je dobit od 3,2 milijarde evra, i od tog iznosa 70 odsto uplatila je u budžet, a preostali deo podelila zaposlenima. Dakle, uspelo je i da dobrano  popuni republičku kasu i da nagradi svoje zaposlene. Međutim, i jedno i drugo zapravo omogućila mu je država, jer je i ono kao i sva druga javna preduzeća monopolista u svojoj delatnosti.

Pre samo dve godine srpski premijer Aleksandar Vučić je direktorima javnih preduzeća otvoreno rekao da su monopolisti i da moraju da vrate deo novca u srpski budžet koji zarađuju zbog privilegovanog položaja na tržištu. Posle te jasne premijerove poruke usledile su godine štednje koje su označile smanjenje plata zaposlenih u javnom sektoru i smanjenje penzija. Upravo zbog toga što su svi prinuđeni da štede i stežu kaiš, odluka o isplati trinaeste plate u Poštama Srbiji, po oceni Radojke Nikolić, urednice časopisa “ Ekonometar” i “Biznis” je “prst u oko svima koji štede, kojima su smanjene plate i penzije”.

- Na ovaj način ćemo teško doći do jačanja preduzetničkog duha ili jačanja privatnog sektora, ako mi i dalje javni sektor činimo atraktivnim za poslovanje – ističe Nikolić.

Da ne bude zabune: trinaesta plata u Srbiji nije zabranjena, niti je njena isplata nezakonita. Zakonom o radu je propisano da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini. Navedeno je da ovo primanje zaposlenih ima karakter prihoda od kapitala i da se na njega ne plaćaju porez i doprinosi koji se plaćaju na zarade, odnosno - da se ne smatra zaradom. Zakonom nije tačno definisano šta se smatra trinaestom platom, ali svaka isplata mimo 12 redovnih mesečnih zarada, kada to finansijski rezultati dozvoljavaju, može se nazvati tim imenom.

Ljubinka Malešević

Produbljivanje društvenih razlika?

Sociolog Slobodan Cvejić stimulisanje samo dela zaposlenih u javnom sektoru, pa čak i zasluženo, vidi kao produbljivanje društvenih razlika.

- Preduzeće ima određenu poziciju u sistemu i na osnovu toga ostvaruje određenu dobit. I zanimljivo je, sada se ta dobit ne preliva učiteljima, lekarima i ostalima koji rade u sistemu, u ustanovama koje nisu kompetitivne, koje nemaju usluge kakve ima “Pošte Srbije”, nego rade nešto drugo što je na opštu dobrobit, nego zaposleni u tom preduzeću dobijaju trinaestu platu – ocenio je Cvejić.