U Almaškom kraju višespratnice nepoželjne

posebnih analiza stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada i preispitivanja njegovih vrednosti ne bi li se ta jedinstvena četvrt, „selo u centru grada“, kao celina proglasila za kulturno dobro. Te godine je, naime, prvi put uobličen predlog odluke o utvrđivanju celine Almaški kraj za stavljanje pod prethodnu zaštitu. To je praktično, po rečima više stručne saradnice u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada arhitektkinje Tatjane Zagoričnik, zakonom o kulturnim dobrima propisan period od tri godine da bi se sa svih aspekata – arhitekture, umetnosti, istorijskog značaja… sagledale vrednosti neke celine ili pojedinačnih objekata i nakon toga sačinio i predlog odluke za njihovo utvrđivanje za kulturno dobro. Početkom jula ove godine ponovo je predlog odluke o utvrđivnju celine Almaški kraj objavljen, i to u našem listu, s nešto drugačijim granicama obuhvata.

– Rok od tri godine je kratak period za takav posao – kaže Tatjana Zagoričnik. – Mi smo u prethodnom periodu radili na tome, ali nismo uspeli da finaliziramo predlog odluke. No, uspeli smo da sve ispitamo i valorizujemo celinu i pojedinačne objekte pa smo doneli odluku da se granice celine promene. To je izazvalo malu zabunu kad je predlog odluke u julu objavljen u „Dnevniku” jer se mislilo da se odustalo od zaštite nekih delova. Međutim, nije tako. Prvim predlogom bio je obuhavaćen 21 hektar, a sada 22. U okviru celine postoji jezgro i njegova zaštićena okolina. Zaštićena okolina je malo proširena, dok je jezgro u neku ruku smanjeno zato što smo uvideli da tamo postoje celi blokovi u kojima je neprimerenom izgradnjom  višespratnih objekata u prethodnim godinama dosta narušen ambijent. Praktično smo te blokove izmestili u tu zaštićenu okolinu, nismo ih potpuno izbacili da ih ne bismo do kraja devastirali i „amputirali” iz te celine, kojoj oni fizički pripadaju. Zavod, dakle, ništa od objekata nije skinuo s neke zaštite, nego je samo malo promenjen režim. U strogom jezgru će važiti malo stroži i čvršći uslovi zaštite, a u zaštićenoj okolini nešto malo fleksibilniji. Po rečima Tatjane Zagoričnik, čim predlog odluke za stavljanje pod prethodnu zaštitu bude objavljen u javnom glasilu, od tog trenuta je taj prostor ili objekat pod zaštitom, i ništa ne može biti urađeno bez uslova i saglasnosti Zavoda. On se u tom roku od tri godine tretira kao da je već utvrđeno kulturno dobro iako nije, upravo zato da se ne bi ostavilo prostora za narušavanje vrednosti. To, s druge strane, znači da vlasnici objekata i korisnici u tom prostoru za sve intervencije moraju da se obrate Zavodu za zaštitu spomenika kulture.   – Mi smo valorizovali objekate, i to ne treba da plaši ljude – kaže naša sagovornica. – Odredili smo objekte od posebnog značaja, objekte od vrednosti, objekte od ambijentalne vrednosti, objekte savremene arhitekture i rekonstruisane objekte i one bez vrednosti. Za sve kategorije su definisane mere zaštite. Objekti koji su bez vrednosti se mogu zameniti pod uslovima koje utvrđuje Zavod. Sigurno je da tamo neće biti dozvoljena gradnja objekata veće spratnosti jer taj ambijent karakteriše upravo porodično stanovanje, koje želimo da sačuvamo.    Almaški kraj je, naglašava naša sagovornica, značajan za ovaj grad. On je nastajao od 1716. do 1718. godine, kada su stanovnici sela Almaš naselili Šanac. Preselivši se u taj kraj, oni su nastavili da se bave zemljoradnjom i povrtarstvom, a budući da su se nastanili na terenu koji je bio močvaran, ispresecan barama i rukavcima, kuće su gradili po izdignutim zemljanim gredama. Otuda, kaže Tatjana Zagoričnik, Almaški kraj ima vrlo interesantnu strukturu ulica koje su krivudave, nejednake širine, s malim trgovima na pojedinim mestima.               

– To je zanimljiva matrica, koja je sama po sebi velika vrednost – dodaje ona. – Što se tiče same arhitekture i objekata u celini, tamo postoje samo dva spomenika kulture, ali vrlo značajna – Matica srpska, kao  spomenik od velikog značaja, i Almaška crkva Sveta Tri jerarha, koja je spomenik od izuzetnog značaja. U okviru celine ima i dosta objekata koji su gabaritni i arhitektonski interesanti, a pripadali su bogatijim porodicama u Ulici Save Vukovića, Almaškoj i Svetosavskoj. Značajan je secesijski objekat Zanatskog doma, koji nije pojedinčno spomenik kulture, ali je arhitektonski vredan. Pošto je stanovništvo Almaškog kraja bilo slabijeg imovinskog stanja, i objekti su skromnije arhitekture, ali su ujednačeni – prizemni ili objekti visokog prizemlja s detaljima koji ih čine dopadljivim. Sve to s tom matricom čini Almaški kraj vrednim ambijentom, koji kao takav već postoji u svesti građana Novog Sada.  Granica Alamškog kraja, po novom predlogu odluke, proteže se desnom stranom Ulice Nikole Pašića, Trgom Marije Trandafil, Temerinskom, Almaškom, Koče Kolarova, Pavla Stamatovića, Đorđa Rajkovića, Ulicom zemljane ćuprije, Milovana Glišića, Save Vukovića, Zlatne grede, Aleksandra Tišme, Lončarskom, Daničićevom, i preko Zlatne grede završava se u Nikole Pašića.

Kako napominje Tatjana Zagoričnik, u Temerinskoj ulici će biti moguće podizati objekte veće spratnosti jer u njoj takvi objekti već postoje. 

– Mislim da ćemo do kraja godine uspeti da predlog uobličimo i prosledimo u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, koji ga po Zakonu o kulturnim dobrima razmatra, šalje Ministarstvu kulture, a ovo Vladi Srbije na usvajanje. Ta procedura dugo traje, ali se iskreno nadam da će odluka o utvrđivanju Alamškog kraja za kulturno dobro biti doneta.

Z. Milosavljević

Foto: Arhiva Dnevnika

Saradnja sa Udruženjem Almašana Stručnjaci Zavoda imali su nedavno sastanak sa članovima Udruženja Alamšana na kom su za sledeću i 2018. godinu dogovorili akcije za promociju ovog kraja i njegovih vrednosti. U planu je uključivanje Muzeja i Arhiva grada u te aktivnosti. Predviđa se pre svega izložba povodom 300 godina nastanka Almaškog kraja, potom  predavanja, tribine i druge manifestacije.