Seme s tavana izbeći po svaku cenu

Niska ovogodišnja otkupna cena hlebnog žita svakako ne ide u prilog odluci paora da poseju više pšenice, a problem je i to što sve više paore odlučuje za seme s tavana. Setva nedeklarisanog semena ne samo da utiče na manji rod već obara i kvalitet zrna, tako da naša zemlja polako ali sigurno gubi rejting vrhunskog proizvođača kvalitetnog hlebnog žita.

– Veoma zabrinjava porast upotrebe takozvanog semena s tavana jer ta praksa nanosi dosta štete i paorima i celeokupnoj domaćoj proizvodnji – kaže za „Dnevnik” jedan od najboljih stručnjaka za strna žita u regionu prof. dr Miroslav Malešević. – Proizvođači pšenice u našoj zemlji pokazali su da mogu da postignu fantastične prinose, čak mnogo bolje nego farmeri na Zapadu. I u minuloj proizvodnoj godini, u kojoj smo imali povoljne vremenske uslove na kraju vegetacionog perioda, ostvarili smo dobre prinose i zapažene rezultate, pre svega s domaćim sortama. Nažalost, stižu nam kritike iz inostranstva da kvalitet našeg hlebnog zrna nije zadovoljavajući. Za to je kriva i setva nedeklarisanog semena, ali ne samo to. On napominje da se kvalitet zrna i kod najboljih sorti ne može ostvariti bez pune agrotehnike. Pod tim se naročito podrazumeva optimalna mineralna ishrana, kvalitetno seme, blagovremena i kvalitetna setva i preventivna i kompletna zaštita useva od bolesti, štetočina i korova...

– Mineralna ishrana pšenice počinje osnovnim đubrenjem. Primenom azota, fosfora i kalijuma u jesen, pre osnovne obrade, omogućuje se nesmetani predzimski razvoj useva, njegovo uspešno prezimljavanje i bolji start u prolećnom delu vegetacije. Kontrola plodnosti zemljišta, to jeste agrohemijske analize, najbolji su način za utvrđivanje optimalnih količina hranljivih elemenata – kaže Malešević. – Za ovu jesen treba imati na umu da je visokim prinosima kukuruza iz zemljišta izneto gotovo 250 kilograma azota po hektaru, a prinosom soje (četiri-pet t/ha) više od 300 kilograma. Veliki deficit ostaje i iza suncokreta. Zbog toga je nužno da se pre osnovne obrade unese barem 60 kilograma azota po hektaru i 40-60 kilograma fosfora po hektaru, u zavisnosti od analize zemljišta. Unošenje kalijuma može da se kreće od nula do 60 kilograma po hektaru, što takođe zavisi od plodnosti zemljišta.

Osvrćući se na to što se u Srbiji još uvek ne koristi pravilnik o razvrstavanju pšenice po kvalitetu, o čemu se već godinama govori, Malešević se dotiče i trenda okretanja ratara ka stranim sortama.

– Veliki je pritisak zastupnika firmi koje održavaju te sorte i koje ih šire jer, analizirajući strani sortiment, moglo se videti da svaka godina donosi neku drugu sortu u prvi plan. Postoji grupa proizvođača pšenice koja to prati i tu možda ima i pomodarstva. Imamo domaće sorte koje nemaju nikakvu zamerku, kakve nema nijedna zapadna kompanija – naglašava Malešević.

On kaže da je Ministarstvu, novoj administraciji, predočeno kako da se napravi pravilnik. Prvi korak je sortna lista, što znači da se da objektivna ocena kvaliteta i da se na osnovu te ocene sorte rangiraju po tehnološkom kvaltetu. Sledeći korak je podsticaj države. Dakle, oni koji se opredele za te sorte, trebalo bi da dobiju veći podsticaj. Treće je, veli Malešević, da otkupljivači, među njima i Robne rezerve, daju svoj doprinos tome tako što će znati da cene i daju adekvatnu vrednost kvalitetnom zrnu.

D. U.

Biće pola miliona hektara

Profesor Malešević očekuje da ćemo ove jeseni zasejati manje hlebnog žita nego lane, ali da ipak neće biti ispod 500.000 hektara.

– Ako se ne poseje najmanje pola miliona hektara, ne bi bio održiv plodored – kaže on. – Za normalnu smenu vodećih ratarskih kultura neophodno je da imamo toliko posejane pšenice i još stotinak hiljada hektara pod drugim strnim žitima.