Iz „Elektroporcelana” izolatori stižu do Irana
Fabrika porcelanskih izolatora „Elektroporcelan” ispekla je od 9. septembra, kada joj je posle mesec dana ponovo uključen gas, 60 tona porcelana, kaže direktor fabrike Stefan Stojković.
– Ne bih želeo da se vraćam na taj period kada fabrika nije imala gas, premda smo bili ozbiljno uzdrmani zbog poruybina koje primamo sa svih strana – navodi Stojković. – Privredni sud je u junu usvojio Unapred pripremljeni plan proizvodnje UPPR, po kojem fabrika sada privređuje i izmiruje tekuće poslovanje, a za vraćanje dugova od oko 60 miliona dinara ima grejs-period od godinu. Sa „Srbijagasom” sada smo sklopili ugovor o snabdevanju koji ranije nismo imali i sada ga plaćamo avansno. Najviše dugujemo upravo tom preduzeću – oko 50 miliona dinara. Dug je nastao u periodu 2012–2013. godine. Zbog duge i hladne zime 2011, kada je bila uvedena vanredna situacija i gas bio isključen, smrzli su nam se poluproizvodi i glina kao osnovna sirovina za izolatore, zbog čega smo imali veliku štetu i nismo bili u prilici da plaćamo obaveze.
Novosadska fabrika, ističe direktor, jedina je u Srbiji i u okruženju, koja ima kompletnu proizvodnju porcelanskih izolatora, a to znači da se u „Elektroporcelanu” rade izolatori za nadzemne vodove, potporni izolatori i izolatori za transformatore.
– Takvu proizvodnju nema nijedna bivša jugoslovenska republika, dok u Rumuniji i Bugarskoj ima fabrika, ali samo za jednu vrstu izolatora, pa je „Elektorporcelanu” najbliža fabrika u Poljskoj – navodi direktor.
Po njegovim rečima, proizvodnja elektorporcelana je skup biznis jer se za nju najviše koriste energenti – struja i gas – dok je tehnologija proizvodnje čista, bez otpada.
– Za izolatore se koristi glina koju kupujemo u našoj zemlji, Mađarskoj i Češkoj. Mi smo najveći korisnik gasa tokom leta, mesečna potreba nam je čak 30.000 kubika tog energenta. S druge strane, i tehnologija proizvodnje je duga; u zavisnosti od vrste izlatora, za jedan proizvod je potrebno 60 do 90 dana, pa nam treba dosta novca i za obrtna sredstva, dok ne stigne naplata proizvoda – predočava Stojković.
Direktor kaže da je krajnji korisnik novosadskih izolatora u Srbiji Elektroprivreda Srbije, mada poruybine primaju od mnogih ovdašnjih preduzeća s kojima radi srpska elektroprivreda.
– Ovde je naš jedini kupac EPS, a primamo poruybine od elektroprivreda sa svih strana sveta jer nas poslovni partneri uvažavaju zbog cene i kvaliteta. Radimo za Rusiju, Belorusiju, Tursku, Nemačku… a vrednost ugovora se kreće od pola miliona evra do milion, pa i više. Nedavno smo počeli da ponovo radimo s Iranom. Novosadski izolatori stižu i u sve bivše jugoslovenske republike. Oko 90 zaposlenih uspeva da odgovori potrebama tržišta, mada postoji period tokom leta i u decembru kada se oseti slabija potražnja. Tada uglavnom radimo za lager – ističe Stojković.
Direktor „Elektoporcelana” kaže da je tehnologija fabrike iz sedmadesetih godina prošlog veka te da opremu treba menjati, osim jedne peći koja je kvalitetna.
– Međutim, i s tom tehnologijom uspevamo da radimo i budemo cenjeni kod poslovnih partnera. Za obnovu treba dosta novca, ali i stabilno tržište, ne samo ovde već i u inostranstvu – objašnjava on.
Tekst i foto: Z. Delić