Oaza usred grada

Nekadašnja „Futoška šuma“ sada se nalazi u prvoj gradskoj zoni. Pojedini delovi nalikuju na pravu divljinu, a ceo park bi verovatno to i bio da nije uređenih krivudavih staza i klupa uz njih.



Na klupama sede i uživaju i stariji i mlađi, a predah nalazi i medicinsko osoblje obližnjih zdravstvenih ustanova. Dece ima najviše na izdašnim zelenim površinama. Poseban kutak za njih, malo igralište, nalazi se u blizini hotela „Park“, ali rado trče ili provozaju bicikl i uređenim betonskim stazama. Mladi se mogu videti i na mestima gde su široka stabla višegodišnjeg i višedecenijskog drveća sama formirala mesta za sedenje. Posetioce mogu prijatno da iznenade i veverice, čime je šumski doživljaj parka zaista kompletan.



Nastao u prvoj dekadi 20. stoleća kao park specijalne namene oko Jodne banje, graniči se sa Futoškim putem, Pokrajinskom bolnicom i Sajmištem, a zbog konfiguracije terena i pomenutog bogatstva flore, od strane države 2006. godine proglašen je spomenikom prirode i utvrđen za značajno prirodno dobro treće kategorije. Još od postanka, u njemu su sađene mnogobrojne autohtone i egzotične biljne vrste.



Izuzetnom vrednošću odlikuju se četiri primerka stabla mečje leske, starosti oko 110 godina, stablo ginka, najstarije u Novom Sadu, zatim veza, barskog čempresa, kalifornijskog libokedra, crnog i belog bora, Pančićeve omorike i posebno dekorativno stablo piramidalne bele topole. Najviše ima visokih lišćara, a u parku se nalaze i najstariji primerci tulipanovca, posađeni 1965. godine. Na platou ispred banje pažnju pleni staro stablo platana, ostatak nekadašnjeg drvoreda. Bogatstvo ovog prirodnog dobra ogleda se i u 33 žbunaste biljke.



Nekada atrakcija, u parku se nalazi i plitko jezero nepravilnog oblika, koje se zapravo ne može videti tokom cele godine. Napaja se atmosferskim i podzemnim vodama, pa tokom leta zna da presuši. Ukoliko se ne održava, njegovi ivični delovi u periodu kada ima vode obrastaju močvarnom vegetacijom koja, opet, daje poseban štimung.



Veliki broj šetača dokaz je da im ova zelena oaza izuzetno prija, a potvrđuje i to da su zadovoljni higijenom i uređenošću parka.- Rođen sa u komšiluku i pamtim kada se 1961. ovuda gradilo – priča nedavno penzionisani profesor matematike Ivan Stanković (65), koji, može se reći, živi sa ovim parkom. – Tada sam se toj gradnji toliko radovao, međutim, kada sam razmislio, nije to bio baš pametan potez. U Mičurinovoj se nalazio red kuća i sve su srušili da bi izgradili parking.



Na uglu Mičurinove ulice nalazila se i mala crkva, koja je takođe srušena, ali vidimo da uspomene ostaju u sećanju svedoka jednog vremena. Futoški park drugi je po starosti parkova u Novom Sadu, stariji je od njega samo Dunavski.Jednim svojim delom park se naslanja i na kompleks otvorenih bazena „Sajmište“ koji su sedamdesetih godina 20. veka  nikli na neuređenoj površini pod imenom „Vragova bašta“. S razlogom su ovom mestu dali takav naziv, jer tu su bile zakopane dve avionske bombe od 250 kilograma, a deca su, seća se Stanković, baš tu volela da se igraju kopajući rupe. Prošle su godine dok bombe nisu izvađene.



U parku se nalazi nekoliko geotermalnih izvora. Prvi arterski bunar nastao je 1897. godine za potrebe snabdevanja grada pijaćom vodom. Ubrzo su ustanovljena njena brojna lekovita svojstva, tako da se, osim za piće, počela primenjivati i u terapeutske svrhe u „Varoškom jodnom kupatilu“ (sadašnjoj Jodnoj banji). U neposrednoj blizini banje i u parku do sada je bušeno ukupno sedam bunara. Međutim, iz nepoznatog razloga, izvor jodne vode već sigurno 25 godina nije u funkciji. Jodna banja je jedna od četiri u Evropi koja poseduje ovakav izvor.



U neposrednoj blizini nalazi se i Osnovna škola „Petefi Šandor“, pa se neretko dogodi da, koristeći lepo vreme, u park dolaze učenici nižih razreda koje učiteljice dovode na časove u prirodi. To je jedan lep običaj i razlog više da se u parku održava higijena i poštuje red.



Branka Pavković