Programeri šiju šnajdere sedam puta većim zaradama
Prosečna avgustovska plata u Srbiji od 45.286 dinara realno je tri odsto manja od julske, ali je isto tako i veća svega 0,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
No, ako se pogledaju statistički podaci po delatnostima, vidi se da zarade radnika upravo u onim oblastima koje smatramo svojim uzdanicama i na koje ozbiljno računamo kada je reč o izvozu – a tu su u prvom planu poljoprivreda i prehrambena industrija – znatno zaostaju i u odnosu na prosečne, ali i u odnosu na platu koji dobijaju radnici drugih sektora.
Tako je prosečna avgustovska zarada u prerađivačkoj industriji 42.229 dinara i 3.000 je manja od republičkog proseka. Taj prosek bio bi i znatno
manji da se u okviru prerađivačke industrije statistički ne iskazuje proizvodnja koksa i derivata nafte, gde je prosečna avgustovska plata čak 106.032 dinara.
Ili, tu se uračunava i proizvodnja farmaceutskih proizvoda i preparata, gde je prosečna plata 80.368, zatim proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, s prosečnom platom od 73.972 dinara. Kada je reč o proizvodnji prehrambenih proizvoda – a oni jesu naš „ponos i dika” – prosečna avgustovska plata iznosila je svega 38.949 dinara i bila je manja ne samo od republičkog proseka već i od proseka za prerađivačku industriju. Nasuprot njoj je proizvodlja pića s prosečnom platom od 70.858 dinara, ili proizvodnja cigareta s 99.188, pa proizlazi da su mnogo bolje plaćeni oni koji proizvode piće i duvan nego oni što proizvode hranu, koja je potrebna kako našim građanima, tako i za izvoz.
Ipak, u prerađivačkoj industriji daleko najmanju platu imaju zaposleni u proizvodnji odevnih predmeta – svega 23.206 dinara, iako se poslednjih meseci stalno nezaposleni pozivaju na obuku za šivače i krojače, jer to jesu kadrovi koji nam trebaju pošto nam pristižu strani investitori koji hoće ovde da šiju i izvoze u svet. Mala je i prosečna zarada zaposlenih u preradi drveta i proizvoda od drveta – 28.000, zatim onih koji rade u proizvodnji kože i predmeta od kože – 27.436 dinara.
Prosečna avgustovska plata u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu bila je 38.800 dinara, odnosno gotovo 7.000 manja od republičkog proseka. U toj delatnosti najveću zaradu imaju zaposleni u šumarstvu – 40.656, a najmanju u ribarstvu – 33.716 dinara.Prosečna avgustovska plata u građevinarstvu bila je 42.159 dinara pa otuda nije ni čudo što stotine naših građevinara odlaze da rade u inostranstvu, gde se ti teški fizički poslovi dobro plaćaju.
Mada trgovinski lanci i trgovine niču kao pečurke posle kiše, plate zaposlenih u trovini na veliko i malo su svega 35.605 dinara. Platu manju od njihove imaju radnici u uslugama smeštaja i ishrane – 28.999 dinara, a slabo su plaćeni i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti – 35.389 dinara. Umetnost, zabava i rekreacija, po statističkim podacima, prošlog meseca imala je prosečnu zaradu od 38.018, a ostale uslužne delatnosti 36.279 dinara.
Za više od 20.000 dinara veća je od republičkog proseka avgustovska plata zaposlenih u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom i iznosi 76.172 dinara. Zaposleni u finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja prošlog meseca imali su prosečnu platu od 78.446, a oni u informisanju i komunikacijama, gde su i telekomunikacije, 84.395 dinara. U okviru te delatnosti daleko najveću platu imaju zaposleni na računskom programiranju i konsultantskoj delatnosti – 145.280 dinara.
LJ. Malešević
Mnogi sanjaju prosek
Od 18 delatnosti čije zarade obrađuje Republički zavod za statistiku, u čak 12 je prosečna avgustovska plata manja od republičkog proseka, a u šest je veća.U suštini, to pokazuje da je dvostruko više radnika koji sanjaju republički prosek od onih koji ga imaju pa čak i više od njega.