Ponovo zvoni s tvrđave
Sat na kuli Petrovaradinske tvrđave danas je u 18 časova, posle dve decenije, ponovo zazvonio. Zahvaljujući inicijativi nekadašnjeg predsednika Rotari-kluba „Novi Sad“ Duška Bogojevića,
te realizaciji i naporima članova kluba s aktuelnim predsednikom Mihajlom Stojkovim i uz pomoć brojnih donatora i sponzora, zvonik na kuli koja krasi Petrovaradinsku tvrđavu prvi put je rekonstruisan. Time je olakšan trud vremešnog majstora Lajoša Lukačija, koji je prethodne tri decenije volonterski svakodnevno ručno navijao satni mehanizam.
Da bi zvono ponovo ođekivalo, neophodno je bilo projektovanje i ugradnja motornog pogona za podizanje sve tri kugle koje pokreću mehanizam na satu. Osim toga, obezbeđena je i prateća elektronika, električno napajanje i rekonstrukcija tri drvene platforme i stepeništa koje od podnožja kule vode do mehanizma.
– Za ovaj projekat izdvojeno je oko milion dinara, delom od članova Rotari-kluba „Novi Sad”, a delom i od nekih firmi iz grada koje su nam pomogle – rekao je Mihajlo Stojkov, i dodao da Rotari-klub nastavlja da realizuje svoje ideje kada je ulaganje u grad u pitanju.
Na sinoćnoj svečanosti koja je upriličena povodom obnavljanja mehanizma prisustvovali su i potpredsednik Pokrajinske vlade Ivan Đoković, pomoćnik gradonačelnika grada Novog Sada Aleksandar Petrović, direktor Turističke organizacije grada Novog Sada Branislav Knežević i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada Siniša Jokić.
Potpredsednik Đoković zahvalio se majstoru Lukačiju i ljudima koji su doprineli da se ponovo oglasi na entuzijazmu i upornosti i rekao da se nada da sat, kao ni Dunav neće stati narednih 300 godina.
– Sahat-kula na jednom od simbola grada Novog Sada potiče iz Alzasa u Francuskoj, zemlji gde jedino na tlu Evrope postoji tvrđava veća od ove u Petrovaradinu – istakao je Aleksandar Petrović. – Članovi Rotari-kluba su prepoznali značaj Tvrđave i takozvanog pijanog sata, po kojima su Novi Sad i Petrovaradin prepoznatljivi, i hvala im. Hvala i majstoru Lukačiju koji se tako revnosno tri decenije brinuo o satu.
Majstor Lajoš rekao je da je ljubav prema satu učinila da ga on do sada ručno navija i da će njegova odgovornost od sada biti još veća jer će nadgledati rad mehanizma.
– Sat je za mene ravnopravni član mog domaćinstva. Sat je deo nas i svih članova domaćinstva jer sam ja, moja deca pa evo sada i moji unuci, odrastao pored sata koji je deo mene – istakao je majstor Lukači.
V. Bijelić